Cena goriva na evropskom tržištu upravo eksplodira, i to pred zimu koja bi mogla biti ledena, ali to kao da niko ne primećuje.
To ignorisanje svakako živcira šefove ruskog Gasproma, jer Moskva je računala da će lukavom strategijom uspeti da iznudi od EU ono što odavno želi – brzo i lako puštanje u rad novog gasovoda Severni tok 2 koji povezuje Rusiju i Nemačku.
Naime, puštanje tog gasovoda u rad zahtevalo bi posebno odobrenje EU jer nije u skladu s pravilima energetskog tržišta.
Kako bi isposlovao to odobrenje, Gasprom kao daleko najveći evropski snabdevač gasom celoga leta demonstrativno nije punio svoja skladišta gasa u EU, niti je zakupio dodatne kapacitete za tranzit gasa kroz Poljsku i Ukrajinu.
Tako samo nekoliko nedelja uoči početka sezone grejanja u evropskim skladištima ima rekordno malo gasa, a veleprodajne cene su doslovno eksplodirale od početka septembra. Da nevolja bude veća, u Evropu stiže i manje tečnog gasa jer su tankeri proteklih meseci uglavnom išli ka Aziji gde su cene bile više, piše Dojče vele.
Evropa dakle čeka zimu s opasno malim rezervama. Ako zahladi ranije, ili zima bude oštrija i duža, evropski ponuđači gasa će verovatno morati da nabavljaju energent po enormno visokim cenama. Ili će se pak više grejati na ugalj i naftu, što bi značilo rast cene tih energenata. Nema sumnje da će deo ceha platiti i krajnji potrošači.
U takvoj je situaciji Gasprom početkom meseca objavio da je konačno završen Severni tok 2, posle godina natezanja i američkih sankcija. Moskva je na razne diskretne načine – poslednji put kroz izjavu jednog portparola Kremlja – podsećala EU da bi snabdevanje Evrope ove zime bilo zajamčeno i jeftinije ako bi novi gasovod što pre bio priključen na mrežu.
Ali sasvim je propala moguća računica Moskve da će zabrinuti evropski građani početi da gunđaju ili čak stave svoje vlasti pod pritisak, strahujući zbog hladne zime.
Naime, ruski mediji svakodnevno izveštavaju kako EU čeka smrzavanje ili plaćanje ogromnih iznosa, da su se cene za hiljadu kubika gasa gotovo udvostručile na blizu hiljadu dolara. Ali o toj temi u evropskim medijima ili javnosti nema ni reči, tvrdi Dojče vele. Prema tome, nema ni uzbuđivanja niti pritiska na vlasti. To posebno važi za Nemačku, najvećeg kupca ruskog gasa.
Jedan od razloga što se malo koji novinar bavi ovom temom je činjenica da su ugovori o isporukama gasa dugoročni, pa se cene ne prelivaju odmah na obične građane. No, ako zaista nemački isporučioci gasa budu morali drastičnije da podignu cene, pa to udari nemačke građane po džepu, onda bi se tema i te kako mogla pojaviti na dnevnom redu usred koalicionih pregovora nakon izbora za Bundestag 26. septembra.
Riskantna igra s mogućim vladinim strankama
To, pak, i dalje ne znači da će računica Gasproma biti ispravna. Jer Zelenima će “gasna ucena” iz Moskve biti dodatni argument protiv gasovoda koji ionako nisu podržavali. Isto je i s liberalima iz FDP-a. Te dve stranke će gotovo izvesno pregovarati o novoj vladi sa socijaldemokratama ili možda s demohrišćanima.
Izvesno je i da nove vlasti neće požuriti da preko reda dodele dozvolu Severnom toku 2, premda bi to sigurno smanjilo cene za potrošače. Umesto toga, čuće se politički zahtevi za još brži prelazak na obnovljive izvore energije.
Pitaće se i kako je moguće da najveća skladišta gasa u Nemačkoj i Austriji pripadaju ruskom Gaspromu koji je pod kontrolom Kremlja. Možda će se uvesti i pravila koja svim operatorima skladišta propisuju koliko njihovi rezervoari moraju biti puni uoči sezone grejanja.
Na kraju, možda u Moskvi treba da budu srećni što se njihovoj igri s cenama gasa u Nemačkoj još ne pridaje mnogo pažnje. Gaspromu najmanje treba da se najveći kupac gasa naljuti, i to dok ionako razmišlja o ubrzanju procesa odustajanja od fosilnih goriva od čijeg izvoza živi ruska ekonomija.
Izvor: Dojče vele
