Toplički ustanak jedini je ustanak u okupiranoj Evropi u tokom Prvog svetskog rata. Ustanak je trajao od 26. februara do 25. marta 1917. godine.
Istorija će pokazati da je ovaj ustanak bio jedan od najhrabrijih podviga Srba, a zasigurno i jedan od najhrabrijih podviga naroda Toplice i okoline.
Neposredan povod ustanka je mobilizacija koju su bugarske vlasti htele da izvrše na teritoriji Toplice, Jablanice i Puste reke.
Burna istorija Topličkog kraja, čiji je narod uvek bio branilac svih Srba, Topličkim ustankom pokazaće, ne samo kako je srpski vojnik hrabar, nego i da zaista važi ona rečenica: “Samo sloga Srbina spasava”. Međutum, mi danas malo znamo, malo pamtimo, malo se sećamo, previše olako shvtamo, a istorija se ne ponavlja samo onome ko dobro pamti.
Međutim, šta se dešava sa ženama u toku rata? Tokom podizanja Topličkog ustanka Srpkinje su veoma doprinele. Bile su kuriri, jataci, bolničarke, brinule o ranjenicima, a neretko su i posezale za puškama, rame uz rame sa muškarcima.
U nedostatku muškaraca, pored svojih poslova žene su morale da rade i svoje i muške poslove.
“Žene su radile čak i poslove koje su do tada samo ljudi radili. Orale su, kopale, sejale, žnjele, plastile, radile od jutra do mraka, često gonjene bajonetom i kundakom, samo da bi neprijatelj što bolju žetvu imao. Gajile su stoku, krile i mučile se, pa često i glavom plaćale, ako su htele sakupiti i zaštititi svoju imovinu. Na kuluk su išle, kamenje vukle, džakove tovarile i najteže poslove radile, bez ikakvog priznanja od obesnog neprijatelja, a uz to su još i porez plaćale, ratne zajmove davale i hranile onu soldatesku po selima”, zapisao je savremenik.
“Žene su se borile u akcijama srpske vojske tokom prve dve godine Velikog rata. O tome su pisali i nemački i austrougarski listovi. Podaci o ženama-borcima postoje i u dnevniku Koste Pećanca i u dnevniku Koste Vojinovića. Osnovni problem u proučavanju ove materije je nedostatak ovih izvora i njihova nepreciznost; često se navodi „neka žena”, „jedna žena”, „nepoznata žena”, navodi se na Vikipediji.
Zanimljivost je da su u napadima na Blace, Prokuplje i Kuršumliju svi koji su mogli, nosili su oružje.
Žene su za vreme Topličkog ustanka, ali i celokupnog Prvog i Drugog svetskog rata bile silovane, ubijane i mučene.
Iako u patrijahalnom društvu, žene su ne lateći se oružja pomagale i na mnoge druge načine
O aktivnostima dobrovoljaškim društva žena govori i ovaj citat:
“Žensko društvo „Milosrđe“ je, zahvaljujući brojnim darodavcima, pre svega Đorđu Vajfertu, koji je društvu poklonio zgradu u Višnjićevoj ulici, 1912. godine otvorilo „Dom milosrđe“ za izdržavanje ratne siročadi i u njemu je do 1917. godine negovalo, hranilo i sačuvalo od propasti ratničku siročad, a naročito decu izbeglica za vreme svetskog rata . Dom se nalazio na levoj obali Lepenice, preko puta zgrade Šumadijskog kola srpskih sestara (iza današnje zgrade Pošte). Nemački vojnici su 1917. preuzeli dom, decu su iselili, a u Dom su smestili samohrane roditelje srpskih ratnika.”
Jedna od zaboravljenih heroina Topličkog ustanka je i Rizna Radović. Rizna Radović je prvo pristupila četi vojvode Koste Vojinovića. Tamo dobija nadimak Stojan Komita, a to joj nikad nije ni smetalo.
Štaviše, do kraja života se oblačila kao muškarac i govorila o sebi u muškom rodu. Ubrzo po stupanju u srpsku vojsku i četi vojvode Koste Vojinovića dobila je ogromno poštovanje među svojim saborcima i pokazala je neverovatnu hrabrost i volju za slobodom. Učestvovala je u mnogim okršajima sa Austrijancima i Bugarima.
Takođe, blaževski kraj iznedrio je heroine Topličkog ustanka. u Ibarsko-kopaoničkom odredu četničkog vojvode Koste Vojinovića-Kosovca borile su se i dve žene: Danica Dimić i Stanka Petrović-Dimić.
Žene u Topličkom kraju su za vreme Topličkog ustanka veoma postradale. Prema podacima Anketne komisije 1917. godine silovano je 200 žena, mada je taj broj mnogo veći.
Jasna je činjenica da mnoge silovane žene stidele su se da kažu da su silovane. Snalazile su se na mnoge načine. Devojke i žene prerušavale su se u starice kako bi izbegle užase koji su na svakom koraku mogli da im se dese.
Starije žene skrivale su ćerke i unuke, ali su napastvovane su i starice i maloletnice. Pojedine su napastvovane od više vojnika. Bugarski vojnici su i tukli žene. Prema spiskovima, tučeno je 823 žena.
Slava hrabrim muškarcima i ženama koji odbraniše Toplicu i Srbiju. Hvala Toplici što je uvek bila bedem nacije kroz istoriju i vekove.
Izvor: politikon.rs / Jovana Ćirković
