Šta kažu činjenice?
Projekat otvaranja rudnika „Jadar“ trebalo bi, po procenama stručnjaka, da zadovolji oko deset odsto svetskih potreba za litijumom koji bi se koristio za baterije za električne automobile. U slivu Jadra na obroncima Cera nalazi jedno od tri najveća nalazišta jadarita u svetu, uz ona u Čileu i Argentini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u februaru 2019. godine nazvao projekat „jednom od najvećih nada za Srbiju“. Potpuno tačno.
Procenjuje se da se na nalazištu nalazi i do 135 miliona tona ovog jedinstvenog minerala. „RIO Tinto“ čak prenosi da je reč o najvećem svetskom nalazištu litijuma.
Dva goruća pitanja
Prvo: vlasništvo
Jasno je da sve ovo ima smisla samo I isključivo ako Srbija bude vlasnik svog bogatstva na svojoj teritoriji. Radna mesta i firme koje će biti angažovane moraju biti srpske. To nam veli i zdrava logika. Svi znamo da je Norveška pre 60 godina bila veoma siromašna država, ali da je zahvaljujući pronalasku nafte postala jedna od najrazvijenijih država sveta. Upravo zbog činjenice da niko nije imao udela u nafti osim Norvežana.
Dakle, uslov da sve bude u korist Srbije i njenih građana jeste da, kako smo rekli, Srbija bude vlasnik svojih sopstvenih resursa.
Drugo: ekologija
Meštani Jadra, odnosno Podrinja, bar nekih od njih, uznemireni su. Pominje se crna tečna materija, nedostatak rastinja u tim krajevima, zagađenje, izmneštanje čitav sela.
Sve je to opasnost. Ali, baš zato se moraju angažovati eksperti koji će učiniti da zagađenje bude najmanje moguće, a da to sa druge strane značajno podigne kvalitet života građana ovog dela Srbije.
Da li je to moguće? Setimo se samo HK „Viskoza“ iz Loznice i opasnih materija, smrada koji su meštani lozničkog kraja i te kako osećali. Neko zagađenje je neminovno. Poenta je da bude kontrolisano i u granicama dozvoljenih brojeva.
„Viskoza“ je hranila 10.000 porodica u vreme najboljeg rada. Danas bi otvaranje rudnika i kontrolisana eksploatacija jadarita, naravno samo od strane srpskih kompanija i na korist srpskom stanovništvu, preporodila ovaj kraj, koji bi opet počeo da se razvija.
Rio Tinto – Adio kinto
Jasno je da ako se ne ispune ova dva gore navedena uslova, te zagađenje bude nekontrolisano i u ogromnoj meri, a uz to Srbija i njeni građani skupljaju mrvice kolača kojeg se budu dočepali strane kompanije, poput kompanije „Rio Tinto“ (jasno je da strancima nije cilj srpski profit, nego njihov), onda sav ogroman potencijal ovog dela naše zemlje biva na apsolutnu štetu građana i države. To je jasno kako laicima, tako i ekspertima.
Ukratko, srpski rudnik, srpske kompanije, srpski radnici, srpski resursi, srpski stručnjaci, srpski profit.
Više o jadaritu možete pročitati OVDE.
