“Pismo Spiridonu” je Sveti Sava iz Jerusalima uputio svom prijatelju, igumanu lavre Doma prečiste i Svetoga Simeona Studenice, kir Spiridonu. Prema pojedinim izvorima, ono je prvo delo u srpskoj književnosti napisano u ovom obliku.
Pismo nam kazuje da je Sveti Sava bio čovek pun nesebične ljubavi prema Bogu i svojim bližnjima. Skoro svaka Savina rečenica pleni ljubavlju i dobronamernošću, i jasno se prepoznaje čežnja i briga ne samo prema prijatelju, nego i prema otadžbini od koje je bio toliko daleko.
Uz svoj blagoslov iz svete zemlje poslao je i darove: krstić, pojasić, ubrusac i kamičak. Molio je igumana da ih nosi, jer smatrao će ga od svega zaštititi. Ubrusac predstavlja blagoslov duše i tela. Krstić i pojasić su za Savu bili izuzetno vredni, jer ih je polagao na Hristov grob, sveto mesto na kom je Hrist iz mrtvih vaskrsao. Kamičak “da ti bude na mnoge potrebe, i da ga nosiš pri sebi”. Ovim nesebičnim gestom Sava je pokazao da gaji nežna osećanja prema svojim prijateljima i da se brine o njima.
Savino pismo Spiridonu prenosimo u celosti:
– Blagodat vam i mir od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista!
U Gospodu Bogu prevazljubljeni moj božastveni sine, jeromonaše Spiridone, igumane velike lavre svetoga Simeona, arhimandrite!
Mada sam i grešan, Spasa mojega molim da budeš sačuvan dušom i telom i sve božanstveno stado.
Ako hoćete da znate o meni grešnom, to s milošću Božjom i svetom vašom molitvom zdravo i veselo dođosmo do svetoga grada. Poklonismo se presvetome i božastvenome grobu i svetim njegovim mestima. Najpre uredismo za vaše spominjanje u svetih, potom obiđosmo sveta mesta. Kada sve ovo svršismo, tada se, pošto nas stiže putni trud, svi razbolesmo, i ostavljamo na Božje rasuđenje život naš i smrt našu, i ko od nas bude živ k vama neka se vrati, a koga smrt potrebuje, molitva vaša neka ostane s njim.
A ti, čoveče ravne duše, vladiko moj, poznaniče moj, koji se zajedno nasladismo u domu Božjem, čedo moje slatko, Spiridone, moli Boga za nas, ne bih li tvojim molitvama proštenje grehova dobio. Mir božastveni neka ti bude, mir i domu tvome božastvenom, mir i svima onima koji su tamo i koji rabotaju domu svetoga Simeona, mir i svima igumanima udeoničarima tvojim, i poklonjenje im činim kroza te, čedo svoje. Mir Božji neka se izlije u srca vaša, i onoga koji vas blagosilja blagosiljam, a one koji vam zlo čine proklinjem, da ne bude na njima milost Božja, ni na domovima njihovim, ni moja molitva, i da poginu kao bezumni Arije!
A blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama, amin!
Pisa milošću Božjom prvi arhiepiskop sve srpske zemlje, Sava grešni.
I evo što se u ovom mestu nađe, na blagoslov dajem ti krstić, da mi ga nosiš na spomen, i pojasić, jer sam ga polagao na grob. S tim krstićem da se moliš, nosi mi ga vazda o vratu, makar da imaš i drugu ikonicu, no njega vazda nosi. A pojasićem se opaši, da je vazda o bedrima tvojima, jer sam ga polagao na grob, krstić i pojasić. I takvu sam molitvu stvorio, da bi dao Bog da bi se tako svaki hrišćanin molio za mene! I dajem ti ubrusac, što su mi ga ovde darovali, a ja ga tebi darujem, da ti bude na blagoslov duše i tela. I kamičak, što sam ga našao, da ti bude na mnoge potrebe, i da ga nosiš pri sebi.
I moli se za nas, služitelju Hristov, da nas Bog ukrepi i sačuva, da bismo opet k vama došli.
I ako mi Bog da i malu moć, ići ću u Aleksandriju k patrijarhu, da se poklonim svetome Marku. I otuda ću u Sinajsku Goru, i kada se vratim, ako budem u životu i Bog dade, do proleća ću biti kod Vas.
Čuvaj se, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog moga zaveta. Da, ako čovek i ceo svet dobije, a dušu svoju izgubi, koja je korist? Ako je pop grešan, ali molitva njegova nije grešna, a njegova veza je sila od višnje blagodati. Da, ako će se ko sablazniti, no ti se ne sablazni, jer doći će Gospod i neće zakasniti, i da čuješ onaj glas: “Dobri i verni slugo, u malom veran, nad mnogim postaviću te; uđi u radost Gospoda svoga! – završava Sveti Sava.
Izvor: Telegraf
