Milivoje Lovrenović (50) iz Bosanske Gradiške, koji je samo osam dana posle izvršenog ubistva Strahinje Stojanovića (30) u Beogradu razotkriven kao ubica u akciji beogradske policije, u međuvremenu je prema saznanjima srpskog MUP pobegao u BiH, zatim u Hrvatsku, a odatle u neku od zemalja Zapadne Evrope.
Tačna lokacija na kojoj se sada nalazi Lovrenović nije poznata, ali je poternica za njim ubačena u bazu Interpola, što znači da su u razotkrivanju njegovog skloništa angažovane policije svih evropskih zemalja.
Poseban dopis, prema navodima pojedinih medija, o mogućnosti da se osumnjičeni Lovrenović možda nalazi baš na njihovom tlu upućen je policijama Španije i Holandije – koje važe za najjača uporišta klana Luke Bojovića, za čiji račun je, kako se i pretpostavlja, i izvršeno ubistvo Stojanovića.
– Lovrenović je odmah posle ubistva pobegao iz Srbije, najpre u Bosnu, zatim u Hrvatsku, i to regularno budući da ima državljanstva ovih država, i da u tom momentu još nije bio razotkriven kao ubica, pa samim tim za njim nije ni bila raspisana poternica – kaže izvor iz MUP Srbije koji je bio uključen u istragu ubistva Stojanovića.
Međutim, informacije iz podzemlja posle ubistva Stojanovića ukazuju da Lovrenović ne samo da sada ima razloga da strahuje od policijske akcije i hapšenja, već kao označeni ubica, i od mafije, i to od dve ekipe: one koja neće prezati ni od čega da osveti Stojanovićevo ubistvo, ali i od onih koji su ga angažovali za zločin, a koji sada strahuju da bi Lovrenović u slučaju hapšenja mogao da “propeva” i tako i njih uvali u problem sa zakonom i robijom. Ni oni takođe ne prezaju ni od čega.
– Lovrenovićeva pozicija je veoma teška. S jedne strane mu u slučaju hapšenja preti 40 godina ubistva za teško ubistvo, s druge strane mu preti smrt i od onih koji bi da mu se osvete, ali i od onih koji su ga angažovali i koji moraju da spreče svaku mogućnost da i njih raskrinka. Lovrenović je toga svestan. On je bio visoko pozicioniran pripadnik DB Republike Srpske devedesetih godina, profesionalac je u poslu, i vrlo upoznat po kojim principima radi mafija – kaže izvor.
On objašnjava da je Lovrenović svestan i da bi oni koji su ga angažovali informaciju o njegovom skrivanju lako doturili do suparničke ekipe koja bi da osveti ubistvo Stojanovića i tako njima prepustili da “odrade posao”.
– Zato se veruje i da se Lovrenović, s obzirom na svoje profesionalno iskustvo, krije sam ili uz znanje i podršku samo najodanijih saradnika u čije je poverenje stoprocentno siguran. Koliko dugo će uspeti da se tako krije i koliko će da traje potraga za njim, živim ili mrtvim, ostaje da se vidi, ali s obzirom na to da je njegov identitet poznat, vrlo je verovatno da će se sve odigrati vrlo brzo, na ovaj ili onaj način – kaže izvor.
Ono što je Lovrenoviću trenutno slamka spasa jeste da ima dovoljno novca za skrivanje.
– To znači da neće imati finansijskih problema za skrivanje, ali novac tu nije presudan faktor. I mnogi drugi, koji su učestvovali u mafijaškim ratovima, bilo kao članovi kriminalnih grupa ili njihovi plaćenici a koji su se krili po inostranstvu, i koji su imali gomilu para, nisu uspeli da izbegni ni hapšenja, a ni metak. Pitanje je samo šta će Lovrenovića stići pre – navodi izvor.
Inspektor ga zapazio na snimcima sa sigurnosnih kamera
Izvor otkriva i detalje istrage na razotkrivanju Lovrenovićevog identiteta.
– Na prvom snimku ubistva je primećen biciklista u neposrednoj blizini mesta na kome je eksplodirao Stojanovićev džip, ali tu je bilo i drugih automobila, prolaznika, ljudi koji su čekali prevoz na autobuskom stajalištu. Svako od njih je bio potencijalni osumnjičeni, jer je bukvalno svako mogao da izazove eksploziju pozivom sa mobilnog telefona. Jednom od inspektora Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd je biciklista bio sumnjiv od prvog momenta. I on je insistirao na njegovom daljem praćenju. Praćeno je i kretanje svih ostalih. Pregledano je na stotine video snimaka, onih koji su na raspolaganju policiji kroz praćenje saobraćaja, ali dosta se radilo i peške – rekao je izvor.
Inspektori angažovani na ovom slučaju su, kaže izvor, u tih nedelju dana istrage bukvalno pešačili po dvadeset kilometara dnevno, uzimajući snimke sa svih objekata sa video nadzorom, od firmi do trafika.
– Danju su uzimali snimke, a noću ih pregledali. Nije se stajalo, ni sekunde jer je svaki novi snimak vodio do novog traga. Ključni snimak za razotkrivanje Lovrenovića uzet je sa jednog privatnog splava sa savskog nasipa, za koji niko ne bi pomislio da ima video nadzor. I upravo zbog toga je tu i Lovrenović napravio ključnu grešku, da na tom mestu baci bicikl u reku i potom se presvuče. To nije bio amaterski potez jer je Lovrenović sa svim pre toga, ponajviše oko postavljanja i aktiviranja bombe pokazao izuzetnu profesionalnost. Samo je policija u ovom slučaju bila profesionalnija od njega – objašnjava izvor.
On navodi da za sada postoje indicije da Lovrenoviću ubistvo Stojanovića nije prvo profesionalno ubistvo, ali da su sve informacije o nekim mogućim ranijim slučajevima za sada samo u sferi nagađanja.
– Dokaza za njegovu umešanost u neka ranija ubistva nema. Ali je zato slučaj ubistva Stojanovića izuzetno potkovan dokazima: snimcima, DNK tragovima koje je ostavio na mestu gde je i postavio eksploziv, kao i dokazima koji su izuzeti iz stana u kome je boravio na Južnom bulevaru, a do čije lokacije smo došli praćenjem kretanja Lovrenovića nakon što se presvukao na savskom nasipu. Na osnovu tih dokaza je i podneta krivična prijava protiv njega, a zatim i raspisana poternica Interpola – kaže izvor.
Bomba ispod džipa
Kako je do sada utvrđeno, Lovrenović je eksplozivnu napravu velike razorne moći, ali precizno usmerene, ispod Stojanovićevog vozila najverovatnije postavio u noći između subote, 12. septembra, i nedelje, 13. septembra. Zatim je usledilo praćenje mete, i to biciklom na električni pogon.
Od Stojanovićevog stana na Galenici, koji se sa devojkom uputio na auto-trke na Ušću, do Ulice omladinskih brigada, trasom dugom osam kilometara, gde je na kraju 13. septembra u 12.15 sati, pozivom sa mobilnog telefona, Lovrenović i aktivirao eksplozivnu napravu.
Stojanovića je sa teškim povredama iz vozila izvukla devojka Sonja Suarez Gomez, koja je na sreću u eksploziji zadobila samo lakše povrede. Te sreće nije bio Stojanović, koji je sa raznetom nogom preminuo pre dolaske ekipe Hitne pomoći.
Identifikacija Stojanovićevog ubice samo je deo policijske istrage u ovom slučaju, i to uprkos obimnom policijskom poslu, onaj lakši. Nastavak istrage trebalo bi da bude usmeren na razotkrivanje nalogodavca ubistva, odnosno onih koji su angažovali Lovrenovića za zločin u Beogradu.
Ta istraga je međutim, samo u sferi nagađanja i pretpostavki, koja bez konkretnih dokaza ne može da krene dalje. A dokaze u ovom slučaju policiji bi mogao da pruži samo Lovrenović. Zato je policiji i važno da on bude uhapšen pre nego što se nađe na meti mafijaških klanova.
– Samo ako Lovrenović progovori i otkrije nalogodavce, istraga može da krene dalje u dokaznom smislu – kaže izvor.
Ubijen iz osvete zbog likvidacije advokata Ognjanovića?
U međuvremenu, o Lovrenoviću i njegovom životu policija je prikupila mnogo podataka, a njegovi kontakti i veze potvrđuju ono što su inspektori sumnjali od samog početka – da je Stojanović ubijen po nalogu klana Luke Bojovića, i to u ime osvete za ubistvo njegovog najboljeg prijatelja – advokata Dragoslava – Miše Ognjanovića.
Advokat Ognjanović, koji je važio ne samo za jednog od Bojovićevih najboljih prijatelja, već i za jednog od njegovih najbližih saradnika, i osobu u koju je imao neograničeno poverenje, ubijen je 28. jula 2018. oko 20.30 sati ispred zgrade u kojoj je stanovao na Novom Beogradu, i to naočigled svog sina.
Izvor: Blic
