Jak mraz protekla tri dana uzrokovao je štete u voćnjacima širom Srbije. Najviše problema bilo je u zasadima koštičavog voća, a najugroženiji su bile rane sorte kajsija i breskvi, ističu stručnjaci.
Ipak, još nema preciznijih procena kolike su ekonomske posledice od mraza u domaćem voćarstvu. Konačni rezultati biće poznati u narednom periodu i najviše zavise od toga da li će se niske temperature nastaviti i u drugoj polovini meseca.
Strunjaci ističu da najveće štete od mraza nastaju u fazi kada voće cveta ili precvetava. Ako se niske temperature ponove u periodu kada odmakne formiranje plodova – voće je otpornije.
Kako je za „Politiku“ rekla Marija Milenković Kolundžija, privatni savetodavac za voćarstvo, koštičavo voće je već počelo sa vegetacijom jer su početak februara i marta bili topliji. Ona štete od mraza posebno očekuju kod upravo ovih voćnih vrsta.
– Ovo praktično i nije bio prolećni mraz, već zimski. Niske temperature trajale su i do deset sati tokom noći. U određenim fenofazama čak i koštičavo voće može dobro da toleriše minus četiri, pet stepeni Celzijusa. Međutim, sve što je niža temperatura od toga ugrožava voće. Na severu Vojvodine, na pojedinim terenima, bilo je i do minus deset stepeni, pa se tu očekuju veći problemi u voćnjacima – istakla je naša sagovornica.
Ona je dodala da se „kod ranih sorti kajsije na takvim terenima očekuju ozbiljne štete“.
Prema njenim rečima, jabuka je još u fenofazi kada može da trpi i ovako niske temperature. Gubitaka bi moglo da bude i kod ranih sorti kruške, jer je ovo dosta osetljiva voćna vrsta. Trešnje i višnje imaju vegetaciju koja kasnije kreće, pa im ovi trenutni mrazevi nisu naneli ekonomski značajne gubitke, procenjuje ona.
– Praktično, što smo bliži cvetanju i precvetavanju, prave se ozbiljne štete. Ali naše voće, sem ranih sorti kajsija ili breskvi, još nije u fenofazama da bi došlo do velikog izmrzavanja. Tih sorti, srećom, nema puno. Ipak, još je rano prognozirati da li će gubici u voćnjacima biti veliki. Ono što, ove godine, svakako nije dobro za voće jesu nagli temperaturni skokovi početkom februara – istakla je Milenković Kolundžija.
Profesor Zoran Keserović, jedan od najvećih stručnjaka za voćarstvo, nedavno je rekao da je poslednjih nekoliko godina prosečan rod kajsija u Srbiji bio od 25.000 do 30.000 tona.
Procenio je da bi, u slučaju da ne bude jakih mrazeva, rod ove godine mogao da dostigne između 35.000 do 40.000 tona.
Stručnjaci su i ranije apelovali da bi zbog mraza i sličnih problema trebalo ubrzati rejonizaciju poljoprivrede u Srbiji. Recimo, preporuka je da koštičavo voće (posebno kajsije i breskve) ne bi trebalo gajiti ispod 150 metara nadmorske visine.
Prošlogodišnji rod voća u Srbiji bio je najveći još od 2013. godine ali je mraz (krajem marta i početkom aprila) odneo oko 50 miliona evra prihoda voćara. Najviše su stradale kajsije čiji je rod u 2020. godini bio gotovo potpuno uništen.
