Većina mladih, čak 64 odsto, živi kod roditelja, pokazuju istraživanja “Krovne organizacije mladih”. Finansije su, napominju, najveća kočnica u osamostaljivanju. Jeftine stanove za mlade bračne parove najavljivao je 2019. godine vrh države. Plan je, kako je tada rečeno, da se izdvoji 500 miliona evra za izgradnju tih stanova, i da se započne 2020. godine. Koliko se odmaklo od tog obećanja i šta predlažu mladi?
Da imaju svoj krov nad glavom, san je većine mladih u Srbiji, a živi ga njih tek manje od deset odsto. Rešavanje stambenog pitanja nije nemoguća misija samo za one bez posla i finansijske podrške roditelja. Teško do stana preko kredita dolaze i mladi koji rade.
“Ono što je problem u našoj državi jeste što postoje različiti nesigurni oblici rada, pa da li oni bili ugovorne prirode, odnosno da su mladi angažovani po ugovoru o delu, privremeno povremenim poslovima, nemaju ugovor o radu, i kad ga imaju, nemaju zaradu u adekvatnoj visini koja bi im omogućila da oni ispune formalni uslov za dobijanje stambenog kredita”, ističe Jovana Božičković iz Krovne organizacije mladih Srbije.
Obećanja države
Dobijali su mladi 2019. godine obećanja da će država da uloži u stanove za mlade bračne parove i da će kvadrat koštati oko 400 evra.
“Ne mora da isplati punu cenu odmah, nego da isplati samo 50 evra po kvadratu, a da ostalo plaća u narednim godinama, u narednih 10 ili 20 godina. Ako kažemo da ćemo u četiri godine da izdvojimo 500 miliona evra, već u 2020. godini 80 ili 90 miliona ćemo da izdvojimo, gotovo sam siguran. To ćemo mi da bacamo pare iz budžeta, a verujemo da smo ih bacili na najbolji način, da iz toga nikne najlepši srpski cvet, da niknu naša deca, da nikne naša budućnost”, obećao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u emisiji Upitnik, 05. 11. 2019. godine.
Od budućnosti do neke nove budućnosti. Pomeranje rokova nametnuo je koronavirus, objašnjava sagovornica RTS-a. Pre temelja za stanove temeljno treba razraditi ko bi i pod kojim uslovima mogao u njih.
“Ja se iskreno nadam da ćemo za mesec i po, dva, imati bolju epidemiološku situaciju u Srbiji i da ćemo među prvima sigurno imati i tu vrstu aktivnosti i produžetak”, optimista je Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica premijerke.
Aktivno se, ističe, radilo za pojedine grupe mladih.
“Ali ono što se nije promenilo, to je da mladi koji su zaposleni u policiji, vojsci, državnoj bezbednosti, dakle to su takođe mladi bračni parovi, da oni zapravo već planiraju useljenje u svoje stanove. Sve skupa preko 7.000 stanova ide po planu i biće realizovana useljenja po planu koji je sačinjen”, naglašava Đukić Dejanovićeva.
Šta predlažu mladi
Sačinili su predlog mera i prosledili Vladi, kažu predstavnici mladih. Ne treba se, smatraju, ograničiti samo na izgradnju neprofitnih stanova i samo na bračne parove.
“Nama ne trebaju kratkoročne populističke mere, mi ne tražimo besplatne stanove za nekolicinu mladih. Dakle, mi tražimo jedno dugoročno održivo sistemsko rešenje kako bi postojala adekvatna podsticajna stambena politika za sve mlade u Srbiji”, naglašava Jovana Božičković.
Pod tim mi, kako navodi, podrazumevaju nekoliko stvari. Jdna od njih je subvencionisanje zakupa novoizgrađenh nepokretnosti, ali i subvencionisanje kreditne kupovine nekih već postojećih nepokretnosti, da država ukine ove nesigurne oblike zaposlenja ili pak da država preuzme ulogu garanta i ona snosi kreditni rizik za mladu osobu.
Kako sve do novca za izgradnju
Ulaganje u mlade, ulaganje je u budućnost. Kako bi ubuduće novac mogao da se izdvoji, izračunao je profesor.
“Hajde samo da pomenemo poslovanje javnih preduzeća, koje je do te mere neracionalo, kada bi ga samo uveli u red koji postoji u našem okruženju, misleći pre svega na Srednju Evropu, pa napravili bi toliko novaca ne ovo da izdvojimo 500 miliona u narednom periodu, verovatno bi mogli da izdvojimo tri, četiri puta više od toga”, procenjuje profesor Ljubodrag Savić s Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Više od investicionog plana traže mladi, hteli bi da stambena politika postane deo zakona.
Izvor: RTS/T.T.
