Vesti o tome kako bitkoin “probija rekorde” svakodnevno objavljuju svetski i domaći mediji, posebno od početka godine. Prema nekim procenama vrednost ove kriptovalute mogla bi da raste i do nekoliko stotina hiljada dolara. Ali šta sve to zapravo znači i kako možete da investirate u “digitalni novac”?
Kriptovalute su prošle dalek put od početnog skepticizma do prepoznavanja značaja i regulacije u sve većem broju zemalja. I Srbija je nedavno donela Zakon o digitalnoj imovini čija primena počinje od sredine godine, piše eKapija.
Prema proceni Aleksandra Matanovića, konsultanta iz oblasti digitalnih valuta i generalnog direktora kompanije ECD, koja se osim trgovinom kriptovalutama bavi i edukacijom, u Srbiji je između 0,5 odsto i jedan odsto ljudi u nekom trenutku “rudarilo” kriptovalute.
– Naravno, to ne znači da svi oni i dalje to aktivno rade – ističe Matanović za eKapiju.Kako funkcionišu kriptovalute i šta izdvaja bitkoin?
Kriptovalute su novac koji je nezavistan od centralnih banaka ili bilo kojih drugih institucija. Postoji isključivo u digitalnoj formi i tim novcem uglavnom upravljaju sami korisnici, a ne njihov kreator.
– Bitkoin od drugih kriptovaluta izdvaja cena, snaga infrastrukture, popularnost, kao i činjenica da mu je tvorac nepoznat. Inače, što se tiče samog načina funkcionisanja, ne postoji ništa što specijalno izdvaja Bitkoin u odnosu na ostale – dodaje Matanović.
Reč je o decentralizovanim sistemima u kojima korisnici vrše obradu transakcija, kao i proveru njihove validnosti.
– Postoji algoritam koji obezbeđuje da niko ne može da “prevari” sistem i time se sprečava zloupotreba iako ne postoji nijedna centralna institucija koja kontroliše funkcionisanje sistema – navodi Matanović.”Rudarenje” ili trgovina na berzi?
Dok je u centralizovanim sistemima obično neka institucija ili kompanija zadužena za održavanje tehničke infrastrukture neophodne da bi sistem funkcionisao, kod kriptovaluta tu tehničku infrastrukturu obezbeđuju “rudari”.
– Oni svoj hardver stave na raspolaganje mreži i za to bivaju nagrađeni novogenerisanim jedinicama kriptovalute. Dakle, umesto da je hardverska infrastruktura centralizovana, kao što je to slučaj u većini sistema, kod kriptovaluta, infrastrukturu čine hiljade umreženih računara širom sveta koji učestvuju u procesu “rudarenja” – objašnjava on.
Na pitanje da li preporučuje kupovinu kriptovaluta na berzi ili “rudarenje”, odgovara da zavisi od ličnih preferencija, ali da je za tzv. kopanje potrebno i dodatno angažovanje.
– Zavisi ko šta voli. U principu je kupovina mnogo lakši i elegantiniji način da se dođe do kriptovaluta od rudarenja, gde je osim inicijalne investicije potrebno i dosta dodatnog angažovanja – kaže Matanović.
Dodaje da svako ko želi da investira u kriptovalute treba da zna da je to, kao i svaka druga investicija, nešto gde može i da se zaradi i da se izgubi.
– Pre investiranja nekog iole većeg iznosa, preporučio bih da se čovek upozna sa bitkoinom i eventualno kupi neku manju količinu i tako bez velikog rizika iz prve ruke testira kako to funkcioniše – ističe Matanović.Zakon o digitalnoj imovini reguliše i plaćanje kriptovalutama
Prema njegovim rečima, Zakon o digitalnoj imovini koji je nedavno usvojen, pre svega je doneo jasna “pravila igre” u oblast koja je do skoro bila neuređena i gde je postojala velika doza pravne neizvesnosti.
– Kao najpozitivnije stvari, izdvojio bih mogućnost finansiranja projekata kroz izdavanje digitalnih tokena, kao i mogućnost za pravna lica da na uređen način posluju sa kriptovaluta, bilo da se radi o naplati u kriptovalutama ili investiranju u njih.
U Srbiji plaćanje kritovalutama nije zabranjeno, ali nije još potpuno uređeno. To će se dogoditi kada Zakon počne da se primenjuje, piše Ivana Milovanović za eKapiju.
Matanović ističe da je dugoročno veliki optimista kada je tržište kriptovaluta u pitanju, ali dodaje da razvojni put svakako neće biti lak.
– Istorija kriptovaluta je puna uspona i padova i to će se neminovno nastaviti i u budućnosti. Takođe, verujem da će većina novih finansijskih proizvoda i usluga u budućnosti dolaziti upravo iz ove oblasti, jer je zbog svojih specifičnosti izuzetno pogodna za inovacije – zaključuje Matanović.
Izvor: Blic
