Fudbalska reprezentacija Srbije prišla je na korak dp plasmana na Evropsko prvenstvo, savladavši u Oslu Norvešku sa 2:1 posle produžetaka u polufinalnom meču baraža.
Dva gola dao je, kao rezerva, Sergej Milinković Savić, svoja dva prva u nacionalnom dresu, povevši tako “orlove” korak bliže EURO 2021.
Da li će posle dve decenije na kontinentalnom šampionatu i igrati – 12. novembra će u Beogradu odlučivati sa Škotskom.
Mi smo, nekako oduvek, maštali da naši igraju lep fudbal. Onako, za dušu. I svoju, i naroda. “Pa šta urade, urade”. I, nekako oduvek, nalazili smo razlog, vrlo često i sa pravom, da čupamo kosu, nerviramo se, odustajemo ali im se ipak vraćamo. Jer, naši su. A i ono maštanje drži decenijama.
Ovoga puta Srbija je igrala baš kao što su milioni njenih navijača priželjkivali. Kreativno. Brzo. Konkretno. Tako da rival ne zna šta ga je snašlo. I to u tako važnom meču.
Ali, po sitnoj a upornoj kiši u Oslu, lopta dugo nije htela u mrežu Norveške. Iako njeni igrači često nisu ni znali gde je lopta. Na kraju su je dvaput videli u svojoj mreži, ali tek posle drame.
Majstorski je bila postavljena 3-5-2 formacija, potpuno je Ljubiša Tumbaković nadmudrio kolegu Larsa Lagerbeka u taktičkim zamislima, ali su momci na terenu bili ti koji su “leteli” i stvarali šanse. Od prvog minuta.
Ređale su se najpre solidne prilike, od Maksimovića, preko Lazovićevog izblokiranog šuta, a onda i raspoloženog Đuričića, skoro sve to posle dobrih poteza nadahnutog Tadića. A onda su krenule i još ozbiljnije šanse, najpre kada je ofanzivni tandem Mitrović – Đuričić za malo zakasnio na jedan centaršut, da bi (posle intervencije Maksimovića na našoj gol-liniji posle pokušaja dotad ne baš zapaženog Halanda) – Mitrović imao sjajnu priliku za 0:1.
Ipak, iako ga je Filip Đuričić idealno poslužio s leve strane, naš najbolji golgeter je sa pet i po metara pokušao da matira golmana, no ispruženom nogom – poslao je loptu preko prečke u 35. minutu.
Naredna kolosalna prilika Srbije bila je još veća. Posle nešto ofanzivnijeg izdanja Norveške na startu drugog poluvremena, u 55. minutu agilni Lazović je s desne strane precizno uposlio Đuričića na ivici peterca, gde se on okrenuo, šutnuo odmah, a čuvar mreže Jarsein fantastično intervenisao i desnim dlanom sprečio pogodak.
Situacija na terenu je dodatno postala zanimljiva nedugo zatim, kada se Halandu i Serlotu u napadu domaćih pridružio i King. To jeste počelo da pravi malo veće glavobolje srpskoj odbrani, ali i da otvara više prostora u veznom redu Norveške, iz kog je izašao povređeni kapiten Henriksen.
U novonastalim okolnostima Tumbaković je na izazov kolege reagovao svojom “rokadom”. Izveo je Đuričića i Nemanju Maksimovića, ubacio Milivojevića i Sergeja Milinkovića Savića i time promenio formaciju u 3-2-4-1, a upravo “SMS” je i zatim zatresao mrežu rivala. Prvi put. Tadić je, naime, izveo slobodnjak, Mitrović kod dalje stative vratio loptu u peterac, a Sergej, usamljen, sa pet, šest metara doneo prednost Srbiji u 82. minutu.
Međutim, samo šest minuta kasnije, još jedan rezervista, Norman, upisao se u strelce: šutirao je sa oko 17 metara, gađao “kroz gužvu” s desne strane dalji, donji levi ugao gola i – pogodio ga, pa se tako otišlo u produžetke.
A u njima nisu “povlačili ručnu” naši reprezentativci. Iako je i rival pretio, mada ne previše opasno, Sergej Milinković Savić je krunisao odličnu akciju ekipe Srbije u 102. minutu, kada je lopta s desne strane stigla do Tadića koji se našao na sedam metara od gola.
On je odmah odložio loptu rezervisti, koji je sjajnim lobom s leve strane peterca postigao svoj drugi dres u nacionalnoj selekciji.
I to za velikih i konačnih 1:2 i prolazak reprezentacije Srbije u finale baraža.
