“Kada dođemo u Srbiju, nismo samo u Beogradu, putujemo i na druga mesta. Uživam u ljudima, prema meni su jako raspoloženi i predusetljivi, Srbi uživaju u životu, tako da uživam u vremenu u Srbiji, kao i u hrani”, rekao je u ekskluzivnom intervjuu u Pressingu bivši fudbaler i nemački reprezentativac Bastijan Švajnštajger. Dodaje da uživa sa porodicom i da trenutno radi kao komentator, a da ima vremena da odluči čime će se baviti.
Švajnštajger se prisetio svoji početaka i kako je kao dete bio dobar i u skijanju.
„Izabrati fudbal nije bila loša odluka, tačno je da nisam toliko vlelo tešku skijašku opremu, trebalo je i da se ustane rano, na planini je hladno, nije bilo prijatno, mada uživao sam u hrani, imali smo dobru hranu između trka, ali ne žalim što sam odabrao fudbal“, kaže.
Navodi da je za jednog tinejdžera velika čast kada stigne poziv Bajerna iz Minhena,
„To je sjajno ako ste lokalni mladi igrač, bio sam nervozan, ali je bila velika čast. Sećam se 2002. kada sam ušao u prvi tim, kada je čovek mlad imao i greškice zbog kojih sam zažalio, zabavljao sam starije igrače, ali sam izvukao pouke, nije se desilo ništa strašno, to je smešan deo mog života. U to vreme ne razmišljate toliko o budućnosti, maštate da postanete reprezentativac i imate priliku da osvojite Svetsko prvenstvo ili Ligu šampiona, to je bio moj san. Gledao sam SP 1990. i maštao o tome da držim pehar u rukama“, priseća je Švajnštajger.
Na pitanje koja je tajna Bajernovog uspeha, Bastijan odgovara da su dve stvari veoma važne.
„Klub ne vodi neki vlasnik, Bajern je svoj. Ako pogledamo sportsku stranu, uvek smo imali velike zvezde, ali ta mešavina inostranih zvezda i domaćih igrača iz omladinskog pogona, to je bio najbolji period za Bajern i navijači su mogli da se identifikuju sa ekipom. Važno je imati domaće igrače u timu. Bio je jedan period kada je bilo teško probiti se u prvu ekipu iz drugog tima. I dalje nije lako, jer je ogroman pritisak u Bajernu, titule su imperativ“, kaže.
Uklopiti fudbalske zvezde, dodaje, je kao da sklapate slagalicu.
„Imate individualce, kao što je Riberi, Tomasa Milera, koji je više timski igrač, sve to ukombinovati je najvažnije. Riberi je želeoi da daje golove, ali tada nismo osvojili titulu. Ja sam rekao, morate da se vrattitie u odbranu ili nećemo da osvojimo Ligu šampiona. Uvek je bilo važno osvojiti Bundes ligu ili kup, kada smo izgubili finale Lige šampiona bili smo u situaciji da kažemo da možemo da osvojimo sledeći put“, rekao je bivši igrač Bajerna.
Poraz od Čelzija u finalu LŠ 2012. dao nam je temelj za titulu, kao i za Svetsko prvenstvo u Brazilu. rekao je on.
„Puno čovek nauči iz poraza, to nam je pomoglo. Borusija Dortmund je bila jedna od najboljih ekipa, kada smo igrali finale protiv njih pritisak je bio ogroman, da smo izgubili bilo bi jako teško za nas. Srećom, Roben je dao gol za pobedu“.
Govoreći o reprezentativnbim uspesima, Švajnštajger je istakao osvajanje titule prvaka sveta u Brazilu 2014.
„Iskreno, u vreme Beknbauera i Rumenigea su bile sjajne generacije, u moje vreme smo bili veoma uspešni, igrali smo barem polufinale, 2014. je bio pravi trenutak, osvojio sam SP, pobeda protiv Brazla je jedinstven slučaj, biće teško to ponoviti. Stvaranje tima je proces, kada sam prvi put zaigrao bili su tu Podolski i Lam, sada je došla nova generacija. U ligi smo razvijali mlade igrače koji su imali kvalitet, ali trebaju im i iskusni igrači da im pomažu. Mešavina generacija je najbolja stvar“, objašnjava.
Kaže i da je kao tinejdžer maštao i o igranju za Mančester Junajted, pa je prelazak u Premijer ligu bilo dobro iskustvo.
„Nisam imao problem nikad s Murinjom, ima interesntan karakter, bio je zabavan. On tačno zna šta radi, ponekad je bio ili izgledao nezgodno, ali sviđao mi se. Kada sam igrao protiv njega, uvek je bio pun poštovanja“, kaže Švajnštajger.
Kako je živeti bez fudbala?
„Uživam u slobnom vremenu i ne žalim za fudbalom, jer imam i druge ciljeve“, komentariše Švajnštajger svoje dane po okončanju karijere.
„Pratim fudbal, radim za jedan kanal kao komentator, ne gledam sve utakmice, ali partim i lepo je videti fubal iz druge perspektive. Radim kao komentator i uživam. Za kasnije videćemo, imam samo 36 godina i imam vremena da odlučim. Fudbal je ono što znam najbolje, možda jednog dana budem radio nešto vezano za fubal u čemu ću biti uspešan. Volim i košarku, nisam gledao reprezentaciju Srbije uživo, ali moja tazbina prati, bio sam u dovrani u Beogradu i bio sam fasciniran utakmicom, navijačima“, rekao je.
Dodaje da uživa u Srbiji i kaže da su ljudi raspoloženi i predusetljivi.
S obzirom da i njegova supruga, naša teniserka Ana Ivanović, dolazi iz sveta sporta i da su oboje naučili da žive disciplinovano, Švajnštajger je govorio i kako to može da utiče na vaspitanje dece.
„Kada se deca rode zaboravite na sve. Za nas je veoma važno da naša deca budu vaspitana i da odrastu na pravi način, da im pokazujemo kulturu i tradiciju naših zemalja, moraju da imaju pravi mentalitet. Da naučite decu da daju, ljudi danas samo uzimaju i ne pokazuju prave vrednosti. Važno nam je da to pokažemo i pomognemo da odrastu“, rekao je.
Izvor: N1
