Bard srpskog glumišta kaže da mu je želja da odigra jedan, kako kaže, normalan film, u kojem bi samo reagovao pogledima i onomatopejom.
“Kao što životinje reaguju. Čovek je u suštini životinja. Dao mu Bog malo mozga, pa on ne zna šta će s njim. Kako bi mu lakše bilo da toga nema, svi bi lepo živeli. Ovako, je*e nam majku razmišljanje i genijalci. A stalno se trudiš da više saznaš i prosto, bre, ne znaš čemu to godi. Hajde da saznamo nešto o sebi, da saznamo ima li još neko. Nismo valjda jedini. Ali ako jesmo jedini, čuvajmo se. Ali ne, nego baš se istrebimo”, rekao je Božović za Mondo.
Objasnio je kako se razlikuje borba za potomstvo u životinjskom svetu, od one koju vode ljudi.
“Sve životinje se bore za svoje stanište. Ginu, bre. Pred vatrom su svi zajedno, niko nikog ne dira. A ljudi ne. Mi smo pred atomskom bombom neravnopravni, kao da će ona zaštititi onoga ko je upotrebi. Daće Gospod da mu se ruka osuši pre nego što povuče taj j**eni triger”, kaže glumac.
Božović je ispričao kako je dosta toga saznao igrajući Teslu, a za ulogu u filmu “Lepa sela lepo gore” rekao je da je ne bi opet ponovio.
“Takve uloge može čovek povremeno da odigra. Ali kad takvim ulogama dajete srce i dušu, onda u sebi samima otkrivate da i u vama ima nešto što nije u redu. Nisam mnogo bežao od toga, ali što bih se izlagao tome? Gledam ove američke velike glumce, koji igraju stalno te loše tipove, zlikovce. Ne možeš ti posle tih uloga koje provučeš kroz sebe da ostaneš zdrav. Može da košta koliko košta ali što bih se ja poturao. Ima ko hoće. Za svakoga ima mesta pod ovom kapom nebeskom. Vidiš svaki ovaj otisak prsta je različit, to je Bog odredio da i za tebe ima mesta pod suncem”, kaže Božović za Mondo.
Petar Božović je rođen u Zemunu 1946. godine, a njegova sigurna luka tokom odrastanja je bila njegova tetka Vida.
“U mladosti sam delovao dosta starije, valjda zbog moje biografije, hteo – ne hteo. Ja sam rastao kao siroče, nisam znao ni za oca ni za majku a živeo sam u istorijskom okruženju. Naša soba je bila muzej. Sve od balkanskih ratova, do mog ujaka koji je sa 17 poginuo na Sremskom frontu. Pričala mi mnogo godina kasnije moja tetka kako su išli da traže tog mog ujaka. Zemlja bila smrznuta.
“Nađemo ga a on celokup”, prisetio se tetkinih reči.
“Kopaju raku a moja majka stoji trudna, a u trbuhu ja. Majka se onesvesti kad vide svoga brata i upade u taj grob. I imam običaj da kažem da sam od tada lud. Jer šta dalje pričati…”, kaže Božović.
A tetka Vidi najdraže je bilo kada joj je njen Pera javio telegramom iz Beograda da je “položio sa odlikom”. Bila je ponosna jer su joj, otkriće to ona Petru mnogo kasnije, pričali pojedini kako će on “propasti u Beogradu”.
Što se tiče njegovog prvog braka, kratko je prokomentarisao:
“Razveo sam se, jer nisam mogao da podnesem pobačaje. Ja sam hteo porodicu i decu.”
A na pitanje da li u životu postoji nešto čega se seća i što nikad neće zaboraviti, glumac je odgovorio:
“Sećam se nečega što mi je najteže palo i čega ne želim da se sećam. I zato vam neću reći šta je to”.
