Rođen pod sretnom zvezdom magičnom… I zaista je bio magičan, šarmantan, duhovit… Uz stihove Đorđa Balaševića smo rasli, veselili se, tugovali, nema onoga koga nije „demolirao“ Đoletov „D-mol“ makar jednom.
Danas je stigla tužna vest, panonski mornar nas je napustio. Izgubio je borbu sa korona virusom, zbog koga je pre tri dana primljen u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Prema nekim izvorima on se desetak dana lečio kod kuće od simptoma upale pluća.
Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Bio je član grupa „Žetva“ i „Rani mraz“, a 1982. je započeo solo karijeru.
Đoletovi koncerti bili su posebni, uvek upotpunjeni njegovom satirom koju su mnogi voleli.
Na jednom on njih na temu života i smrti citirao svog deda Lazu, kako je naglasio „verovatno najprozaičniju osobu u njegovoj porodici“:
„Umreš i nema te više, to ne može…“
Od Balaševića se večeras oprašta njegov Novi Sad. Više od 1.000 ljudi okupilo se večeras od 20 časova na Trgu slobode u Novom Sadu, u čast slavnog kantautora. Okupljeni pale sveće, ostavljaju cveće i plišane igračke zeca pored Miletićevog spomenika.
Na simboličan način opraštaju se i Zagrepčani paleći sveće u Ilici uz ćirilični natpis „Bećarac“.
“Da mi je još jedared proći Ilicom, pa da bećarac našvrljam ćirilicom.
Teško da bi drugi mogli rešiti taj hijeroglif, al bi Neko znao da sam tu…”
Bojana Simonović
