“Hvala vam mnogo što ste došli večeras da budete ovde sa nama, vi ste ta prava moja publika, koja je za samo dva sata kupila sve karte”, pohvalila se veoma ushićena pevačica
Uvodnim taktovima balade “Cafe” počeo je sinoć koncert “Dobro došli u pozorište”, džez umetnice Lene Kovačević, na Velikoj sceni “Danilo Bata Stojković” Zvezdara teatra u Beogradu, i u samom startu obećavalo je da će biti uspešno veče ispunjeno samo pozitivnom energijom i vrhunskom muzikom.
Scena je postavljena svedeno, a opet komforno za damu, jedna fotelja u sredini, a sa strane barske stolice za momke iz benda, i odmah je odavalo atmosferu ležernosti i opuštenosti, jer Kovačević želi sebe da približi auditorijumu kao da ih je ugostila u svoju dnevnu sobu, što će i potvrditi tim rečima kasnije tokom koncerta.
Ustaljeni hit “Cafe” bio je samo prolog, šlagvort za ostale bisere iz njene karijere koja predstavlja zanimljiv koktel autorskih pesama i veoma originalnih obrada, odnosno, sve poznate numere stranih ili domaćih izvođača, pop džez muzičarka interpretira na poseban način, koji se ubedljivo udaljava od izvornika kog svi znaju.
– Hvala vam mnogo što ste došli večeras da budete ovde sa nama, vi ste ta prava moja publika, koja je za samo dva sata kupila sve karte – pohvalila se veoma ushićena pevačica.
– Posebno u ovo vreme kada je takva situacija, zaista je divno da ste došli, kad znam da nije lako odlučiti se i izaći na koncert među ljude.
Uporno je izbegavala da izgovori tu reč, da nazove bolest pravim imenom, samo se izražavala “ova situacija”, ili “znate o čemu govorim”, ali etiketiranje tog virusa nije se moglo čuti iz njenih usta, odakle su samo letele melodije, prijatne za svačije uho.
– Istina, ja obično u velikoj meri pričam na svojim koncertima, a trudiću se da isto toliko i pevam – iskrena je bila Kovačević, ali i duhovita od samog starta, što je izazvalo aplauze i smeh.
Presek diskografije od tri studijska albuma Lena je vešto dozirala, da ne žuri previše sa hitovima koje je plasirala poslednjih godina, ali i da sa obradama bude obazriva, da ne sklizne predugo u cover veče, već da od svega ima dovoljno da se publika udubi i opčini pesmom.
Album prijatnog naziva “Dobar dan za pevanje” (2009) uz nastavak “San” (2013) naslanja se na finalno poglavlje ove trilogije – “Džezeri” (2015), što čini svojevrsno putovanje kroz opus mlade autorke, uz značajan bonus od nekoliko singlova koji čekaju da budu objedinjeni u novi kreativni materijal.
Publika, iako na distanci i pod strogim merama protiv cele situacije sa virusom, uživala je od prvog tona, u dahu prateći dešavanja na sceni, a vremenom je tako simpatična komunikacija sa publikom postala ravnopravan deo ove muzičke predstave.
– Osećam se kao kod kuće ovde u Zvezdara teatru, zato sam i donela fotelju, da osećaj bude kompletan, i zato dobrodošli u moju sobu, dobro došli u pozorište – nakon svake pesme je imala potrebu da priča ili sa svojim bendom od tri momka za klavijaturom, gitarom i trubom, ili sa posetiocima koji su širokih pogleda pratili svaki njen potez i govor.
– Moj otac bi trebalo da je tu negde, ili je barem bi do skoro, e ako si tu, tata, da znaš da ću sledeću pesmu sigurno otpevati kako treba, samo nisam sigurna za kolegu na klavijaturi kakav će da bude – svaki trenutak je Lena koristila da se našali, koliko je iz nje bujala pozitivna energija, duhovitost u vidu stand up veštine, do ivice blistave erupcije.
Istinski hitovi pop džez mešavine kao što je veoma zarazna balada “Samo da mi je” osvajaju na prvi stih, da bi dama tonula kasnije i u “Dubine”, koje će tek hipnotisati okupljene iskrene fanove, i time je opustila gledalište na najprikladniji način.
Mini repertoar u nizu Bajaginih hitova bio je sasvim očekivan, gde ona tako javno priznaje – “Ti se ljubiš na tako dobar način”, ali i da srce kuca “220 u voltima”, što čini esenciju CD-a “Džezeri”, ali delimično i debi projekat “Dobar dan za pevanje”.
Lena ima specifičnu boju glasa koja opušta i razdrma u isto vreme, što čini i sa posebnim obradama u džez maniru svetskih hitova “Attention” – Čarli Put, lagana verzija što obuzima sva čula i umiruje do kraja.
Naravno, ne može Kovačević bez Lare Fabian, evropske zvezde koja nikako da dođe u Beograd upravo zbog globalne situacije, ali barem ljubitelji mogu da slušaju njene hitove u Leninom oživljavanju – “Je t”aime”, od čega se velika sala tresla.
– Eto, malo ste čuli tu jednu tako veselu pesmu, koja nije nimalo teška za pevanje – šarmantnom ironijom je Kovačević dočarala koliko je ta pesma emotivno iscrpi svaki put kada je zapeva uz maksimalno davanje, da bi kasnije prešla na tek zahtevan izazov – kultni “Caruso”.
Posveta svom ocu – Dušanu Kovačeviću svakako je u pesmi “San” za koji je on pisao tekst, sa istoimenog albuma, a otkrila je da se numera nalazi i u novom filmu njenog tate “Nije loše biti čovek”, gde i ona učestvuje, glumi – muzičara!
Numera “My One And Only Love”, najpoznatija je u verziji velikog Stinga za potrebe filma “Napuštajući Las Vegas” (1995), a uhvatila se ozbiljno u izazov i pevačica.
Sve vreme dama nije skidala osmeh sa lica, prijala joj je energija koju je delila sa vernim pratiocima, koje je molila nekoliko puta da peva zajedno sa njom, da se oslobode i ne stide, toliko je imala potrebu sa im pruža bezuslovnu ljubav i nesebičnu radost.
Za sam kraj druženja od skoro dva sata, Kovačević je na bis poklonila čuvenu numeru “And I Miss You” zaboravljene grupe Everything But the Girl, što beše lepo podsećanje na taj davni period, a onda za samo finale repriza sa samog početka, dakle singl “Cafe”, koji ponovo zavodi i time zaokružuje muzički put ove večeri.
– U toku celog ovog perioda kada nismo mogli da se vidimo i družimo na koncertima, mislim da smo shvatili jedno: da smo mnogo nedostajali jedni drugima, i vi meni, a verovatno i ja vama – zaključila je ovu čarobnu muzičku noć Lena Kovačević, a drugi koncert je zakazan za 16. novembar.
