Da li je očekivao ovoliku gledanost filma i da li su ga reakcije publike iznenadile, u emisiji „Uranak“ na K1 govorio je glumac Milan Marić.
– Učim da se pustim i da prestanem da brinem. Film živi i bez moje brige, i živi možda i bolje nego ja. Sve nas je iznenadila ovakva reakcija na film. Mi pre nekoliko meseci nismo ni znali da li će raditi bioskopi, da li će biti premijere – kazao je Marić.
– Ovaj film je težak, sa puno traženja, mnogo pitanja i odgovora. Niko „na keca“ nije mogao da zna i da kaže da će postići uspeh. Mislim da su producentima, Bjeli i Željku, u ovih godinu i po pramenovi kose otpadali – dodao je.
Kako kaže Marić, sve što se dešava u bioskopima od premijere prešlo je granicu filma.
– „Toma“ je postao nešto užasno intimno i za mene je to najveći kvalitet filma. Iznenadilo nas je i Sarajevo, kažu da se takva reakcija publike na jedan film nikada nije desila. To nas je iznenadilo, a onda u Nišu bude još luđe, a u Beogradu – najluđe. Biće ovo jedno fenomenalno sećanje – kazao je Marić i dodao:
– Ovaj film nije mogao da nas ne očeše, oplemenio nas je. Svi smo morali da izađemo iz svojih komfor zona, glumačkih matrica, da zakoračimo u nepoznato. I svi smo se uhvatili za ruke u ovom filmu. Svi smo prepoznali ranjivost jedni kod drugih – rekao je glumac.
Gostovanje Gordane Zdravković, Tomine supruge na televiziji K1 kada je govorila o njegovom glumačkom umeću ga je, kako je rekao, potpuno razbilo.
– Bio sam u Mariboru zbog predstave i poslušao sam taj intervju, i naravno, osim što je bilo veoma emotivno, osetio sam iskreno veliko olakšanje. Ta žena je sa njim prošla svašta, i lepo i manje lepo, i ne verujem da ima potrebu da Tomu romantizuje, pogotovo zato što želi da zadrži živo sećanje na njega. To je ozbiljan kompliment – kazao je Marić.
Slično iskustvo imao je i sa ćerkom Sergeja Dovlatova kojeg je tumačio na filmu.
– Sedela je pored mene na premijeri u Berlinu, ja sam tamo prvi put gledao film, u tom trenutku pojma nisam imao šta sam uradio. Kada se film završio „pobegao“ sam na cigaretu i ona je došla za mnom. Rekla mi je: Ovako si samo ti mogao da ga odigraš. Ona je počela da plače, pa sam i ja počeo da plačem. To su specijalni trenuci – kaže Milan Marić.
Ispričao je i da 30. septembra, na godišnjicu smrti Tome Zdravkovića, na groblju nije bilo težine, već su svi bili spontani, emotivni i iskreni. Otkrio je i da je od Željka Joksimovića i Dragana Bjelogrlića dobio dva važna saveta koji su odredili način njegove igre u filmu.
– Željko mi je rekao da držim mikrofon kao Toma, a Bjela da se malo savijem dok hodam. Ta dva naoko nevažna detalja, pomogli su mi da igram pažljivo, ranjivo. Iznutra, morao sam da imam žilete koji me režu, a ta emocija se gradi. Ti od tugebežiš, ali ona ti se vrati. To je bila ideja, da bežimo od tuge i da uhvatimo i sve druge emocije. Da tuga provejava. Svi mi želimo da frustracije i bolove smestimo u neku fijoku. A ovde moraš to dobrovoljno da pustiš da te nadvlada, da to nosiš kući. Ta tuga s početka filma nije to, ona dolazi kasnije. On u početku želi život i voli život, a onda ga lagano to nešto preuzima. Šta je to u meni što se zove tuga – kaže Milan.
Otkrio je i da nije sve pesme u filmu pevao Aco Pejović, neke je, na početku, pevao i on.
– Pevam i ja, tako je, a Željko se šali: Još malo da smo snimali, bio bi sjajan pevač… – kazao je s osmehom Milan Marić.
Kada je reč o kritikama, Milan kaže da nije pročitao sve.
– Naravno da ovaj film ima i mana i kvaliteta, pojavljivaće se i bolji i lošiji, i emotivniji i manje emotivni. Ali, ostaće ovaj trenutak u kojem se pojavio i ta neraskidiva kopča koju je napravio sa publikom. S jedne strane sam srećan kada mi kažu da je ovaj film moja lična karta, jer ga ljudi vole. Nemam ništa protiv toga da to i ostane, ali hajde da sačekamo jedno 30 godina pa da vidimo. Ovakav film je redak i glumcu se desi retko ili nikada – rekao je Milan na K1.
O glumi i tome da li se „isprljao“.
– Svi imamo rezervoar pun prljavštine i čistog goriva koje trošimo, a ta svest da u tebi ima svega i svačega i odluka da to pustiš i da kažeš to sam ja, to je dragoceno. Zato je naš posao i plemenit i divan, jer imaš alibi da pustiš sve iz sebe i da sa sobom budeš okej. I kad je nešto sramota, kažeš to sam ja i stidiš se – kazao je Marić.
