Film “Dara iz Jasenovca” emitovan je sinoć na RTS-u, a utisci se i dalje sležu. Mnogi su satima kasnije ostali da razmišljaju o ostvarenju koje je prepuno skrivenih detalja, a sva je prilika da će se o njemu verovatno još dugo diskutovati.
Jedan od tih detalja, koje je na prvi pogled lako propustiti, vezan je upravo za glavnu junakinju Daru. Dok su oči gledalaca uglavnom bile prikovane za krupne oči glumice Biljane Čekić, malo ko je obratio pažnju na ono što je Dara nosila.
Devojčica od samog početka, kao i mnoge druge žene, na glavi ima maramu. Do kraja filma većina žena se bori, muči, radi i umire sa tom maramom na glavi.
Ali Dara je skida dva puta.
Prvi put to se dešava nakon ubistva njene majke Nade i brata Jove. Nada pokušava da spreči ustaške vojnike da je razdvoje od sina i njega pošalju u drugi logor. Na njene jauke Ante Vrban odgovara metkom, a drugi ustaški vojnik Daru i Buda gura u kamion.
Tu, u kamionu, sa mlađim bratom u naručju, Dara pušta tihu suzu i skida maramu sa glave.
Već u sledećoj sceni ponovo je ima, sve do samog kraja kada joj brata odvoze u kombiju Dijane Budisavljević. Gledajući kako Bude odlazi, Dara, koja je majci dala obećanje da se od njega neće razdvojiti, ponovo skida maramu i pušta suze. Steže maramu u ruci. I odlučuje da trči ka vozilu, trči iz logora, pred mecima koji bi je, da se Blankica nije za nju žrtvovala, sigurno zaustavili.
Bela marama, bela zastava, simbol je predaje. Onda kada bi mnogi odrasli, a kamoli deca, pustili sudbinu da uradi svoje, Dara je odlučila da se ne predaje.
Biljana Čekić, koja igra ovu malu heroinu, potomkinja je devojčice koja je takođe preživela Jasenovac.
Njena prabaka bila je sa još devetoro rođaka u koloni za Jasenovac. Ona se nakon rata vratila kući – ostali nisu. Porodica danas živi nedaleko od Kozarske Dubice.
Biljana je za ovu ulogu izabrana između čak 2.000 dece, a za nju svi imaju samo reči hvale, govoreći da je mirna, tiha i dobra devojčica i da je ovu ulogu želela više od svega.
Osim nje, uloge dece u filmu “Dara iz Jasenovca” takođe su dobili kozarski mališani. Kako su tvorci filma rekli, svako od njih ima svoju priču, svoju ličnu porodičnu tragediju iz logora NDH.
Izvor: Telegraf.rs
