Početak muzičkog festivala “Isidori u čast”, posvećen preminuloj kompozitorki Isidori Žebeljan (1967- 2020), obeležen je sinoć promocijoim knjige “Dok slušamo muziku, sadašnjost je večna” u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu.
Festival je podeljen u tri poglavlja, od kojih je prvi navedena promocija intervjua i autorskih tekstova čuvene umetnice uz muzički program, a druga i treća celina čine koncerti naziva “Isidora intimno”, koji je usledio nakon promocije, i “Isidora moćno”, zakazan za sutra uveče.
Ovom manifestacijom se obeležava godinu dana od rođenja i smrti muzičarke, koja jer je na ovaj svet došla 27. septembra 1967. a sa njega zauvek otišla 29. septembra 2020. godine.
Nakon prve umetničke smotre posvećene prerano preminuloj kompozitorki u Kragujevcu tokom leta i Beograd je osnovao muzički festival koji ima plan da preraste u tradiciju.
Popularna glumica Anica Dobra, koja se privatno družila sa Isidorom, na promociji je veoma nadahnuto čitala odlomke iz knjige kao dnevničke zapise, razmišljanja, u vidu unutrašnjih monologa.
“Umetnost nas čuva da ne umremo od banalnosti. Ona je hrana duše. Zbog umetnosti vredi živeti više puta, makar dvaput. Muzika pripada izvanljudskom svetu, ne možemo da je tako lako uhvatimo i shvatimo. Sadašnji trenutak je večan dok potpuno posvećeni slušamo muziku”, neke su od misli i stavova Isidore zapisani u knjizi, koje je interpretirala glumica kao monodramu.
Dalje je u ispovesti moglo da se sazna kako je kompozitorka uvek imala jako puno posla, da gotovo u isto vreme stvara muziku za horove, opere, orkestar, stalno je dobijala nove porudžbine.
U svojim zapisima, Isidora je otkrila da uglavnom sve prihvata, od domaćih i stranih institucija, ali da je vremenom toliki obim kreativnosti jednostavno umara.
Suprug Isidore Žebeljan, takođe muzičar, Borislav Čičovački, istakao je da je postojala godinama unazad ideja da se objavi knjiga koja bi sadržala intervjue i njene zapise, i da je originalni plan bio da se objavi pod okriljem izdavaštva u Zrenjaninu.
Ipak, kako on napominje, sudbina je tako htela da se delo objavi posthumno, za izdavačku kuću “Akademska knjiga” iz Novog Sada, što će imati veći ođek nego prvobitna zamisao i pruža sasvim drugu dimenziju.
Čičovački je istakao da je bio veoma temeljan istraživački proces rada na ovoj knjizi, jer je projekat zahtevao da se prođe kroz skoro 180 intervjua sa Isidorom, objavljenih u štampanim medijima, što obuhvata period i kada nije bio deo njenog života.
“Isidora je predstavljala glas da kaže sve ono što mi ne smemo ili ne možemo da izgovorimo”, kazao je Čičovački, inače svestrani umetnik, pripovedač, književnik, solista i kamerni muzičar.
Profesorka književnosti, teoretičar i kritičar Vladislava Gordić Petković analizirala je ličnost produktivne kompozitorke ističući da je Žebeljan uvek u medijima imala da kaže nešto sasvim novo o čemu se treba duboko zamisliti, kao i da je uvek strastveno i posvećeno govorila o svojoj muzici.
“Strepnje i sumnje je osećala kao umetnik u svom intimnom svetu, a nije volela izraz “skepsa”, da definiše taj osećaj”, rekla je ona.
Godrić Petković je podsetila da je Žebeljan bila veoma svestrana, sa njom se moglo pričati o svemu, a volela je razgovore o filmu, teatru, književnosti, pop kulturi, posebno operi.
Otkrila je i to da je Isidori jedan od omiljenih pisaca bio Vilijam Fokner (slavni romani “Buka i bes”, “Kad ležah na samrti”, “Zaselak”), koji je za nju bio veličanstven, uspevao je tako lako da je uvuče u svetlost, a zatim u mrak.
Direktorka i glavna urednica “Akademske knjige” Bora Babić detaljno je istakla čitav opus Žebeljan kroz veoma bogatu umetničku biografiju.
Na kraju promocije knjige usledio je kratak koncert, gde su izvedene kompozicije “Dve pesme nevjeste od vjetra” (2003/13) za engleski rog, harmoniku i kontrabas, i “Leda” (2001/2015/2020) svita za engleski rog, violinu, harmoniku, kontrabas i udaraljke: čarlston, regtajm, tango, foks-trot.
Nastup su imali upravo Borislav Čičovački i članovi “Žebeljan ansambla” – Mirjana Nešković (violina), Aleksandar Stefanović (harmonika), Boban Stošić (kontrabas), Aleksandar Radulović (udaraljke).
Mini festival je okupio Isidorine prijatelje, kolege i umetnike, kao što je holandsko-britanski violinista Daniel Rouland i violončelistkinja Maja Bogdanović na koncertu solističke i kamerne muzike “Isidora intimno”.
Jedna od najznačajnijih i najproduktivnijih srpskih kompozitorki najveći deo karijere je posvetila primenjenoj muzici, gde je ostvarila saradnju sa desetinama pozorišnih reditelja na izvanrednim neprolaznim predstavama, uglavnom dramskim delima.
Naravno, dobar deo njenog opusa predstavljaju opere, posebno “Zora D”, koja je doživela ogroman uspeh u zemlji i svetu i koju je poručila “Dženesis” fondacija iz Londona.
Opera je izvedena 2003. u Amsterdamu, a onda je ista produkcija otvorila 50. sezonu Bečke kamerne opere.
Osnovne i postdiplomske studije Isidora je završila na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, od 2002. godine je na istom fakultetu radila kao profesor na Katedri za kompoziciju, a sa 39 godina postala je članica SANU.
Preminula je 29. septembra 2020. u Beogradu posle duge i teške bolesti.
Drugog, završnog dana festivala u nedelju na programu je koncert “Isidora moćno” u okviru kojeg će biti izvedena i poslednja Isidorina završena kompozicija “Gajdaški vitraž”.
Izvor: Tanjug
