U ovih prvih sto dana, bez obzira na to što smo imali kratko vreme da predložimo budžet za kulturu za 2021. godinu, uspeli da povećamo njegov iznos sa onih 0,78 odsto, koje su svi kritikovali, na ovogodišnjih 0, 97 odsto, u odnosu na ukupan budžet, a zajedno sa informisanjem to iznosi 1, 10 odsto, istakla je između ostalog, na jučerašnjoj onlajn konferenciji za novinare Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja i potpredsednica vlade, u uvodnom izlaganju povodom sto dana rada Ministarstva kulture i informisanja u novoj vladi RS. U prisustvu Danijele Vanušić, pomoćnice ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, i Radovana Jokića, pomoćnika ministra za savremeno stvaralaštvo, ministarka Gojković je potom dodala:
– Kad je reč o zakonima, neverovatno je, ali desetinama godina nismo regulisali određene oblasti, a ako hoćemo da idemo ka modernizaciji i velikim projektima i uskladimo korak sa Evropom i svetom, onda moramo da imamo zakone da bismo nešto unapredili. Završili smo javnu raspravu o Zakonu o muzejskoj delatnosti, nikada ga nismo imali, već je od 1994. godine važio zakon, koji se odnosio na kulturna dobra, ali ne i na muzejsku delatnost. I ubeđena sam da ćemo u martu izaći sa predlogom zakona o muzejskoj delatnosti pred skupštinu. Uradili smo i Nacrt zakona o inspekciji u kulturi, to je nešto što ćemo prvi put imati u ovoj oblasti, a potrebno je u situaciji kada vidite da se mali broj kulturnih ustanova i ljudi koji se bave kulturom obaziru na odluke Ministarstva kulture i vlade i da zato štošta ne funkcioniše. Krenuli smo i u javnu raspravu o izmeni dopuna Zakona o kulturi. Volela bih da posle deset okruglih stolova i tribina koje ćemo održati širom Srbije dobijemo širu sliku da li treba ići na izmene i dopune ili Zakon o kulturi ne može da zaživi ovakav kakav jeste i možda ćemo morati da krenemo i u pisanje novog predloga.
O drugim prioritetima, u 20 tačaka, u okviru strategije u kulturi koju je donelo Ministarstvo kulture Maja Gojković navodi sledeće:
– Radimo na tome da dođe do suštinske decentralizacije u kulturi, nisu samo Beograd i Novi Sad gradovi u kojima se živi za kulturu i priča o njoj, pre svega kroz naš konkurs „Gradovi u fokusu” za koji smo opredelili tri puta više sredstava nego prošle godine, oko 350 miliona dinara. Pokušaćemo da infrastrukturno uradimo da svaki grad ili opština u našoj državi dobije prostore u kojima će moći da zadovolji kulturne potrebe svojih građana. Uveli smo novi konkurs na kom će učestvovati svi gradovi osim Beograda i Novog Sada. Krajem godine bismo dobili izabrani grad, a iduće godine bismo uložili u to mesto znatna sredstva za izgradnju objekata kulture.
U svom izlaganju ministarka je pažnju posvetila filmu:
– Podigli smo iznose namenjene razvoju filma u Srbiji, tu se pokazala ona mera koja je doneta 2014. u Vladi RS, a reč je o čuvenim podsticajima za razvoj filma u Srbiji koji je bio prvo predviđen za strane investitore, a sada su izjednačeni i domaći. Srbija je postala država u kojoj se neprestano snimaju filmovi i serije i ne možemo da nađemo slobodne ekipe za nove projekte. Treba da razmišljamo o tome da film ponovo postane brend Srbije i ove godine je izdvojeno milijardu i sto miliona dinara za snimanje filmova i serija i za to će biti nadležan Filmski centar Srbije. A Ministarstvo kulture i informisanja od ove godine prvi put dobija 700 miliona dinara za podsticaje za snimanje filmova i serija u RS, a to znači povraćaj sredstava koje ste uložili za snimanje u našoj državi. Narednih nekoliko godina treba razmišljati kako da finansijski podstaknemo firme i fizička lica da što više ulažu u različite oblike kulture. Mislim da smo jedna do retkih zemalja u Evropi koja nema regulisane propise podsticaja za ljude da učestvuju u ulaganja u kulturu. Pristupili smo rešavanju problema statusa samostalnih umetnika, biće velika stvar ako uspemo uskoro da izađemo sa rešenjem statusa samostalnih umetnika, da obavežemo lokalne samouprave da im redovno uplaćuju doprinose.
Kako saznajemo potpisani su sporazumi da se započnu veliki infrastrukturni projekti u oblasti kulture – to su svakako dobijanje prvi put Muzeja istorije Srbije, koji će se odnositi na srednjovekovnu Srbiju, u zgradi bivše Železničke stanice iza Savskog trga, ali i premeštanje Muzeja Nikole Tesle u novu zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost” na Dorćolu.
Kolarčevoj zadužbini sigurna pomoć
Na pitanje novinara „Politike” o statusu Kolarca, Maja Gojković je odgovorila:
– Važno je da smo pomogli Kolarcu u decembru kada je zaista pretila katastrofa za ovu važnu instituciju, koja pokušava da radi u Srbiji u teškim vremenima za zadužbine i za slične oblike zaostavštine koje su nekada naši slavni preci sa drugom idejom imali. Eto pandemija je pokazala da bi država trebalo da interveniše u slučajevima kada su u pitanju ustanove od izuzetnog nacionalnog značaja kao Kolarac. Nekoliko sastanaka smo imali, intervenisali smo sa 30 miliona dinara kako bi i njima i nama dali prostora da ozbiljnije pristupimo pitanju sufinansiranja. Mi ne smemo kompletno da ih finansiramo jer će oni izgubiti status zadužbine i time bismo dezavuisali bilo koju nameru u budućnosti da neko napravi zadužbinu iza sebe. Zajednički tražimo model… Nekoliko modela je tu razmatrano, najviše se pričalo da Kolarac postane ustanova od posebnog kulturnog nacionalnog značaja, ali je bivši ministar izbrisao tu kategoriju u Zakonu o kulturi, a s druge strane to bi otvorilo novi problem finansiranja, odnosno statusa. Sa Kolarcem tražimo najbolji model i pretpostavljam da ćemo za nekoliko nedelja zajednički izaći pred javnost sa tim modelom i tako trajno pomoći Kolarcu. Otvara se, međutim, veliko pitanje jer su i druge zadužbine počele da se obraćaju sa pitanjem kako uopšte zadužbinarstvo da nastavi sa radom, a one nisu tako primećene kao Kolarac u javnosti. Kolarcu ćemo sasvim izvesno pomoći na pravi i trajni način.
Izvor: Politika
