Izložbom “Branko Miljković – pisma i posvete iz zaostavštine”, Narodni muzej u Nišu obeležio je šest decenija od tragične smrti i 87 godina od rođenja jednog od najdarovitijih srpskih pesnika.
Postavka je otvorena 12. februara, na dan godišnjice smrti “princa poezije”, i obuhvata 119 pisama, pozivnica, propusnica, članskih karata, knjiga sa posvetom, dve knjige utisaka i predstavlja selektivni reprezentativni presek kolekcije prepiske iz Miljkovićeve zaostavštine koja se prvi put javno izlaže na ovaj način.
– Ovom izložbom upotpunjuje se biografski portret Branka Miljkovića, ali i dodatno rasvetljava književni i socijalni ambijent šezdesetih godina 20. veka, po mnogo čemu odlučujući i prelomni period u razvoju moderne sprske poezije u kontekstu jugoslovenske i evropske književnosti. Pisma upućena Branku Miljkoviću i pisma u knjigama predstavljaju dokument prvoga reda, čijim se tumačenjem upotpunjuje pesnikova književna biografija, čije je izuzetno i snažno poetsko delo obeležilo šezdesete godine prošloga veka u savremenom srpskom pesništvu i koje nesumnjivo ima snažan uticaj na generacije pesnika do današnjih dana – navodi autorka izložbe Jelena Bogdanović, kustos književne zaostavštine u Narodnom muzeju u Nišu.
220 artefakata
Prema njenim rečima, izložene jedinice i predmeti od kapitalnog su značaja za razumevanje ličnosti i književnog dela Branka Miljkovića, a izlagačkom koncepcijom i direktno se osvetljava jedan period savremenog srpskog i jugoslovenskog pesništva prve polovine 20. veka čiji je nesumnjivi reprezent upravo Branko Miljković.
– Svi autori (korespondenti) pisama predstavljaju vremenom potvrđene pesnike sa prostora bivše Jugoslavije – u hrvatskoj književnosti Zlatko Tomičić, Slavko Mihalić, Vesna Parun, te srpski – Milovan Danojlić, Tanasije Mladenović, Milica Nikolić, Đuza Radović, Dragan Kolundžija, Božidar Timotijević, bosanskohercegovački pesnici Husein Tahmiščić, Izet Sarajlić, slovenački Ciril Zlobec, strani književnici Alen Boske, Đankarlo Vigoreli i drugi. Takođe, dodatnu ekskluzivnost izložbi daju dve knjige utisaka iz 1962. i 1971. godine koje danas predstavljaju kapitalno svedočanstvo sa posvetama brojnih posetilaca Spomen sobi u Beogradu (1961) i Nišu (1971) – ističe autorka izložbe.
Kolekcija prepiski broji ukupno 220 artefakata i 2012. godine je čitava objavljena, ali do sada nikada nije izlagana javno.
Izložba se može videti u Književno-memorijalnoj postavci Sremac-Miljković u Ulici Alekse Nenadovića 2a u Nišu, pored Tržnog centra “Kalča”. Postavka je otvorena od utorka do petka od 10 do 16 časova i subotom i nedeljom od 10 do 15 časova. Prema rečima organizatora, postavka će biti prezentovana nekoliko meseci, najverovatnije do kraja leta. Ulaz je slobodan.
U Književno-memorijalnoj postavci Sremac-Miljković posetioci mogu da vide i stalnu postavku predmeta iz Miljkovićeve zaostavštine koju je porodica pesnika poklonila muzeju. U zaostavštini se nalaze lični predmeti, rukopisi i pesnikova biblioteka. Izložena je rekonstruisana radna soba pesnika, kao i jedan deo pomenutih rukopisa i ličnih predmeta. Brankova majka Marija, otac Gligorije i brat Dragiša ostavili su pesnikove stvari sa napomenom: “Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo jer je to od danas vaše”. U istom izložbenom prostoru nalazi se i stalna postavka zaostavštine Stevana Sremca, jednog od najznačajnijih srpskih književnika.
Pesme prevođene na 15 jezika
Branko Miljković, pesnik, filozof, prevodilac, esejista, kritičar, rođen je u Nišu 29. januara 1934. godine. Tragično je preminuo u Zagrebu 12. februara 1961. godine kada je pronađen obešen o drvo, a njegova smrt do današnjih dana izaziva kontroverze. Za života je objavio pet knjiga pesama: “Uzalud je budim” (1957), “Smrću protiv smrti” (zbirka patriotskih pesama zajedno sa Blažom Šćepanovićem 1959), “Poreklo nade” (1960), “Vatra i ništa” (1960), “Krv koja svetli”. Prevođen je na engleski, nemački, francuski, ruski, italijanski, rumunski, bugarski, češki, poljski, slovački, mađarski, albanski, turski, slovenački i makedonski jezik. Uspešno je prevodio francuske i ruske pesnike.
Izvor: Blic
