U Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju počivaju mnoge znamenite ličnosti. Direktor JKP Pogrebnih usluga Dragan Baltovski kaže za RTS da je gradskim propisima tačno utvrđeno ko će tamo biti sahranjen, napominjući da poslednju reč daje gradonačelnik srpske prestonice.
Dragan Baltovski navodi da su za radnike JKP Pogrebnih usluga promene koje se tiču sahranjivanja minimalne u odnosu na period pre pandemije.
“Radnici su obučeni da se pobrinu za preminule od teških zaraznih obolenja kao što su npr. Sars ili sida”, dodaje Baltovski i napominje da su procedure za preminule od infektivnih bolesti odavno postoje.
One su praktično nepromenjene, samo je oprez pojačan kada je reč o kovidu 19, kaže Baltovski.
“Epidemijske preporuke podrazumevaju da u kapelama zajedno sa sveštenikom ne bude više od pet ljudi uz maske i fizičku distancu. Broj ljudi ispred kapela, na otvorenom može da bude neznatno veći”, ističe Baltovski.
Na pitanje o tome koji su kriterijumi za sahranjivanje u Aleji zaslužnih građana, Baltovski kaže da je to regulisano gradskom odlukom o uređivanju i održavanju gradskih grobalja i sahranjivanju, ukazujući da poslednju reč ima gradonačelnik.
“U članu 36a propisano je da u Aleji prema odluci gradnačenika i protokolima po kojima postupa može biti sahranjena osoba koja je nosilac nekog od najviših državnih odlikovanja, koje je za života steklo pravo da bude proglašeno počasnim građaninom Beograda, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti”, navodi Baltovski.
Kako objašnjava, kandidati da počivaju u Aleji mogu biti i sve osobe koje su u svojoj oblasti delovanja pokazale zavidne rezultate za života, pa su na predstavnici udruženja ili organizacije kojoj su pripadali, a uz saglasnost porodice, gradonačelniku uputili zahtev, koji ima diskreciono pravo da odluči da li je ta osoba zaista pripada toj posebnoj celini Novog groblja.
Više od pola veka Aleje
Podseća da je sam koncept Aleje nastao šezdestih godina prošlog veka, a prva sahrana je obavljena 28. aprila 1969.
Dosada je sahranjeno 799 osoba, dodao je Baltovski, napomnjući da će osamstoti stanovnik Aleje biti velikan srpskog glumišta Vlasta Velisaljević.
Baltovski kaže da u Aleji ima još tridesetak mesta za sahrane. Na osnovu odluke Grada ima mogućnosti za proširenje Aleje za još pedesetak mesta.
Prema njegovim rečima, primetan je porast broja ljudi koje se sahranjuju u Aleji. Prosečno je za 52 godine koliko postoji Aleja sahranjivano 15 ljudi godišnje, dok je prošle sahranjeno 25, a pretprošle, 23.
Naglasio je da već u toku izradu projkta za Aleju zslužnih građana na Novom bežanijskom groblju, a gradnja bi trebalo da počne već sredinom godine.
Izradnja bi trebalo da počne srednnom ove godine kapaciteta 100 grobnih mesta, još pedestak mesta za rozarijume i još stotinak u kolumbarijume.
Aleja velikana različita celina
Kada je reč o Aleji velikana, Baltovski napominje da su u odonsu na Aleju zaslužnih građana to potpuno dva različite celine.
Aleja velikana je nastala posle Prvog svetskog rata, a prva saharna je obavljena 1926. godine.
Ključna razika je, kako naglašava Baltovski, u tome što se Aleja velikana sastoji od porodičnih grobnica.
Reč je o velelepnim porodičnim grobnicama sa značajnim vajarskim i arhitektonskim radovima, sa malim kapelama poput Ilije Milosavljevića Kolarca, dok taj koncept u aleji zaslužnih građana ne važi.
Jedni izuzetak je naravljen u slučaju glumačkog bračnog para Dragana Nikolića i Milene Dravić koji počivaju u zajedničkoj grobnici, kaže Baltovski.
Izvor: RTS
