Film “Oaza“ Ivana Ikića predstavljaće Srbiju u trci za nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke – Oskar u kategoriji za najbolji međunarodni film, a reditelj Ikić naveo je u razgovoru sa organizatorima festivala Liffe u Leskovcu.
Ikić napominje da je bio prilično iznenađen odlukom komisije Filmskog centra Srbije da baš njegovo ostvarenje bude srpski kandidat za ovo prestižno priznanje.
“Nisam očekivao takvu odluku i odluka komisije me je prilično iznenadila. Obzirom na sve kontraverze koje poslednje dve decenije prate ovaj izbor, odluka da “Oaza” bude kandidat naše zemlje deluje prilično neverovatno, čak i nama koji smo je stvarali. Toliko je neverovatno da je zbunilo i same medije koji su do sada uvek sa fanfarama pratili kandidate. Ovaj put nastao je muk, a vest o kandidaturi je u novinama bila kraća od prosečne umrlice“, naveo je Ikić.
Po njegovim rečima, iskreno ga raduje ako ovo predstavlja “početak diskontinuiteta i novu šansu da se jednim ozbiljnijim pristupom uključe u trku za Oskara i redefinišu šta od te trke žele, pošto put kojim su do sada išli evidentno nije dao nikakve rezultate“.
Govoreći o slobodi kao jednoj od motiva u “Oazi“ i čoveku koji želi njome da gospodari, Ikić je istakao da se ideja slobode nužno nameće u ostvarenju u kojem likovi žive u zatvorenom, skoro logorskom sistemu.
“Ideja slobode se nužno nameće u filmu u kojem junaci žive u jednom zatvorenom, gotovo logorskom sistemu. Ona je čak i opasnost, jer u tom kontekstu može da bude suviše očigledna autorska ideja… U filmu sam tražio način da prikažem kako ona kroz sitne pukotine u sistemu uspeva da izađe na površinu u jednom veoma iskrenom i bolnom obliku“, ističe Ikić.
Govoreći o ideji iza ovog ostvarenja, Ikić takođe navodi da je ideja bila da gledaocima pruži uvid u svet junaka “Oaze“, kao i pogled na svet iz njihove perspektive.
“Moja ideja je bila da gledalac makar tokom trajanja filma uđe u svet mojih junaka i da, gledajući na svet iz njihove perspektive, proživi sa njima to vreme. Onoliko koliko dopustite da vas film uvuče u sebe, toliko je snažna emotivna katarza kada se film završi“, rekao je Ikić i dodao da je ovo film koji na gledaoce ostavlja posledice koje uopšte ne prolaze brzo i lako, a da kraj uopšte nije bezbolan.
Film “Oaza” je netipičan projekat koji se graniči sa eksperimentom, ali po Ikićevim rečima, navigacije kroz te nesigurne vode je ono što ga je u rediteljskom smislu motivisalo.
“Nesigurnost i neizvesnost je ono što mene u rediteljskom smislu motiviše. Mislim da film nastaje u tom našem suočavanju sa nepoznatim u trenutku kada svaki plan propadne i kada sve ono što smo mislili da kontrolišemo postane sasvim van naše kontrole. U toj situaciji se najbolje snalazim. To je moj prostor kojim najbolje vladam… Tu počinje režija”, otkriva reditelj.
U rediteljskom pristupu, kako on smatra, najvažnije je očuvati kontinuitet: kako se na snimanju film “svakodnevno raspada pred vama“, reditelj se na sve načine mora vratiti u okvire svoje zamisli.
Ikićev film “Varvari“ je 2015. godine pobedio na Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije, a on je ove godine na istoj manifestaciji učestvovao upravo sa “Oazom“.
Ovo ostvarenje, nastalo u ko-produkciji Srbije, Slovenije, Holandije, Francuske i Bosne i Hercegovine, svoju svetsku premijeru doživelo je na Venecijanskom filmskom festivalu, gde je i ovenčano nagradom za Najbolji evropski film u okviru programa “Dani autora“.
Nakon toga je prikazano na još nekoliko međunarodnih filmskih festivala, gde je dobilo još priznanja, uključujući i nagradu za najbolje ostvarenje na festivalu u Zagrebu.
Pored poznatih i već afirmisanih glumaca, u “Oazi“ glume i neprofesionalni glumci, kao i štićenici iz doma za decu i mlade sa posebnim potrebama.
Izvor: Tanjug
