Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga ne teritoriji Srbije predstavljen je danas, a ove godine je za te namene na raspolaganju pola milijarde dinara.
Javni konkurs za dodelu sredstava biće raspisan uskoro, prednost će kao i do sada biti na nerazvijenim, pograničnim i brdsko-planinskim područjima, ali će komisija, kako je rečeno na konferenciji u Beogradu, kao i prethodnih godina voditi računa o ravnomernoj zastupljenosti čitave teritorije Srbije.
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava predviđen za novoformirane zemljoradničke poljoprivredne zadruge je 7,5 miliona dinara, dok je starim zemljoradničkim poljoprivrednim zadrugama namenjeno do 15 miliona dinara, po zadruzi.
Ministar zadužen za brigu o selu Milan Krkobabić kaže da je to dobra vest i za gotovo 35.000 poljoprivrednih gazdinstava u Beogradu koja će imati mogućnost da u okviru svojih zadruga konkurišu za podsticajna sredstva.
“Želimo da se poljoprivrednici Beograda, pre svega nosioci poljoprivrednih gazdinstava udruže u zadruge, da taj mali, često i usitnjen posed, stave u funkciju i postanu deo zelenog prstena Beograda. Ideja je da zadruge budu nosioci svih aktivnosti. Želimo da imamo pravi proizvod koji će biti cenjen na trpezama Beograđana, ali i da pokušamo da ga izvezemo”, rekao je Krkobabić.
Naglasio da su resursi poljoprivrede Beograda impresivni i dodao da na teritoriji prestonice postoji više od 140 sela, te da je namera da ona budu pristojna mesta za život.
“Da imaju infrastrukturu i sve sadržaje koji su neophodni da jedno naseljeno mesto ima, ali i da ih, istovremeno, učinimo povezanim sa gradom”, rekao je Krkobabić.
Naveo je da je poljoprivreda jedna od razvojnih šansi privrede Srbije, ali i njenog glavnog grada.
“Nema razvijenog turizma bez dobre poljoprivrede”, dodao je Krkobabić.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da je poljoprivreda pre nekoliko godina prepoznata kao značajna mogućnost razvoja Beograda.
Podsetio je da je, kada je promenjen Zakon o glavnom gradu, Grad preuzeo deo nadležnosti od Republike kada je u pitanju poljoprivreda, među kojima je i poljoprivredna inspekcija.
“Na nas je prešao sav zakup poljoprivrednog zemljišta, to jest kontrolišemo zakup. Zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede rešili smo da poljoprivredno zemljište može da se iznajmljuje na period do deset godina kako bi oni koji ga iznajmljuju mogli da planiraju šta će da sade. Osim toga, ulazimo u proces organizacije poljočuvarske službe, pregovaramo kako bismo mogli da dođemo i do toga da možemo da ulažemo svoja sredstva u protivgradnu zaštitu”, rekao je Vesić.
Naveo je da sve ono što se radi po pitanju infrastrukture prigradskih opština podstiče poljoprivredu.
Istakao je da je za Grad Beograd poljoprivreda važna i dodao da je namera da se u prestonici osnuje kancelarija koja će pomagati registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima da apliciraju za fondove Evropske unije, kao i oko pisanja projekata.
Vesić je podsetio da je Beograd, posle Vojvodine, najveći poljoprivredni region u Srbiji.
Beograd se prostire na 350.000 hektara, od čega je 277.000 poljoprivredno zemljište, naveo je gradski sekretar za privredu Milinko Veličković i dodao da obradivo poljoprivredno zemljište zauzima oko 237.000 hektara, te da se svake godine povećava.
“2013. godine smo za podsticaje za poljoprivredu imali 20 miliona dinara i oko 22.400 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a ove godine za podsticaje za poljoprivredu imamo 180 miliona dinara i približno 35.000 registrovanih gazdinstava. To nam daje za obavezu da vodimo računa o poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima”, rekao je Veličković.
Zato je, ističe, Grad Beograd poljoprivredu svrstao na veoma visoko mesto na lestvici razvoja celokupne privrede grada.
Predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Dragan Škorić pojasnio je da je suština čitavog ovog posla u tome da se pronađu i organizuju programi kako mladi ne bi odlazili iz naše zemlje, da ovde osnuju porodice i rade.
“Srbija i Beograd imaju dovoljno znanja i struke. Hajde da budemo udruženi”, poručio je Škorić.
Pomoćnica ministra Tijana Nešić je rekla da u Srbiji ima oko 566.000 poljoprivrednih gazdinstava, što je za 66.000 manje nego u 2012. godini.
“Prosečna starost nosioca gazdinstva je 61 godina, a samo 10 odsto obradivih površina se osigurava. Vrednost proizvodnje u Srbiji sa jednog hektara je hiljadu dolara, dok je u Danskoj 17, a u Holandiji čak 24 puta veća”, navela je ona.
Izvor: Tanjug
