Nakon nadahnutih govora upravnice JDP-a Tamare Vučković Manojlović, reditelja Dejana Mijača i glumca Ljubomira Bandovića, na jučerašnjoj komemoraciji glumcu Milanu Gutoviću na sceni JDP-a, poslednju poštu su odale i njegove kolege – Branka Petrić, Irfan Mensur i Vojislav Voja Brajović.
Koleginica Branka Petrić, koja je bila na istoj glumačkoj klasi – generaciji sa Gutovićem na FDU, zapevala je srpsku starogradsku pesmu „Stani Ibar vodo“, koja ju je podsetila na Laneta.
„Bogovi su ga nagradili sa toliko darova, a on na njima nikada nije insistirao. Kada dobije glumački zadatak, Lane je odmah postajao pravi rudar i lovac na bisere“, ukratko je predstavila Gutovića drugarica sa klase Petrić.
Ona smatra da je upravo u predstavama reditelja Dejana Mijača, Gutović ostvario svoje najbolje uloge u teatru, i da je u njima bio neponovljiv.
Prepričavala je mnoge anegdote i avanture koje je proživela sa velikim komičarem, kao kada je sam ugovorio gostovanje predstave „Buba u uhu“ u Iraku i nikad nisu saznali kako mu je to uspelo.
Nahvalila ga je za beskrajno komičnu izvedbu junaka koji ima govornu manu, gde je uz Nikolu Simića bio zvezda predstave godinama i gde je takav govor savladao uz pomoć stručnjaka, a onda bio urnebesan je u tom komadu.
Takođe, setila se da je Lane Gutović spasio hit predstavu „Lari Tompson – Tragedija jedne mladosti“ Dušana Kovačevića (Zvezdara teatar).
Naime, imali su dogovoreno gostovanje u Atini, ali u poslednji čas jedan od glavnih glumaca Bora Todorović je javio da ne može da ide.
Autor i upravnik pozorišta Kovačević se setio da pozove upravo Gutovića, što su svi mislili ludošću, ne verujući da ne može za veoma kratko vreme da nauči tako ogroman tekst.
„Naš Lanče, kako smo ga zvali na Akademiji, istina, nije voleo mnogo da uči tekstove drama, što nije bila tajna. I evo kako se on snašao – na početku predstave je poređao bele papire na pod pozornice i onda je tako malo glumio, improvizovao, a malo čitao sa tih listova“, otkrila je Petrić.
Upravo je Šetrićeva igrala sa preminulim umetnikom dve predstave koje je spremao poslednjih godina – „Šuplji kamen“ (UK Vuk) i „Arzamas“ (Zvezdara teatar), u kome je glumac igrao – Smrt, za koju je tada govorio „da se ona može igrati samo na smešan način“.
Irfan Mensur se prisetio da se 1973. godine upoznao sa slavnim glumcem i od tada su uglavnom bili nerazdvojni.
I Mensur je ispričao nekoliko anegdota iz druženja i saradnje sa Gutovićem, gde je akcenat bio na beskrajnom humoru i nekontrolisanom smehu koji je talentovani umetnik proizvodio u različitim urnebesnim životnim i poslovnim situacijama.
Tako se jednom desilo da nije mogao da nastavi neku predstavu, jer je u njoj slučajno, van scenarija, pala na pozornicu Branka Petrić.
Mensur je uspevao da kaže svoje replike, a Gutoviću to nije polazilo za rukom, tako da su morali da komad pauziraju spuštanjem zavese, ali i nakon toga nije vredelo.
Proslavljeni komičar je puštao suze od prigušenog smeha sve vreme, publika je aplaudirala u znak podrške, međutim nastavak glumačke igre nije bio moguć.
Mensur je podelio i jednu potresnu priču iz života ovog glumca. Imali su pozorišnu turneju po Italiji i stigla je iznenadna vest da je Gutoviću umro otac. Nastao je tajac u celoj ekipi, a Gutović je mirno pitao da li može da stigne na voz da bi otputovao svojoj kući.
Ekipa predstave mu je predložila da ipak neko krene sa njim, da mu je možda lakše da ne ide sam. Gutović se razmišljao i onda odabrao upravo Mensura.
„Putovali smo 10-ak sati i nismo progovorili ni reč. Kada smo stigli u Beograd, on mi kratko reče da će me zvati ako mu budem bio potreban. Onda sam ga pitao zašto je mene odabrao, i on mi je dao odgovor: Zato što umeš da ćutiš“, poentirao je Mensur.
Voja Brajović je rekao da Lane nije voleo ovakve skupove, ali se nada da će im oprostiti, jer svakako da nisu mogli da se ne pozdrave sa njim.
Istina, po želji glumca, komemoracija je održana u intimnoj atmosferi, pred manjim brojem ljudi, kolega, prijatelja, nego što bi se očekivalo, uzimajući u obzir toliku popularnost.
Brajović je izdvojio specifičan duhoviti cinizam svog kolege kakav se mogao naći jedino kod pisaca Brane Crnčevića i Matije Bećkovića.
„Jedan je od najdarovitijih glumaca druge polovine 20. veka. Kada ga nije mrzelo da glumi, a dešavalo se da mu je baš mrsko da radi, imao je virtuoznost jednog Zorana Radmilovića. U tim prilikama je igrao i na svoj neponovljiv šarm, koji je imao Bora Todorović“, uporedio je Brajović sve slavne glumce.
Naveo je da je lakoća igranja na sceni, filmu ili televiziji, bila je svojstvena samo Gutoviću i da tu nikada nije imao zamenu.
„Zbogom i zdravo, Lane Gutoviću“, zaključio je Voja Brajović, koji je trebalo da zaigra u novoj TV seriji sa svojim dragim kolegom.
Milan Lane Gutović u karijeri nije bio samo glumac, već i scenarista, reditelj, imao je svoje autorske projekte.
Poslednju ulogu u teatru je odigrao na sceni JDP-a, u komadu „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića, u martu 2020. godine.
Bio je aktivan i u drugim komadima poslednjih sezona – „Sumrak bogova“ (BDP), monodrami „Ukrađena ličnost“ (Slavija“), kao i u spomenutim dramama „Šuplji kamen“ i „Arzamas“.
