Ministar finansija Siniša Mali je ocenio da Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku naše zemlje, daje jasan signal da smo uspeli da očuvamo privredu.
Srbija je u tome uspela uprkos teškim okolnostima koje izaziva pandemija koronavirusa, a pritom smo imali napredak u drugim oblastima, kao što je poreska politika, ocenio je Mali.
Mali kaže da je važno što je Evropska komisija prepoznala da je Srbija učinila najznačajniji pomak u okviru pregovaračkog poglavlja koje se odnosi na oporezivanje.
“Naime, tu smo imali najviše uspeha, jer smo izvršili usklađivanje Zakona o akcizama, pre svega u delu koji se odnosi na uvoz alkoholnih pića, kao i usled dalje implamentacije Programa transformacije Poreske uprave. Kao i prethodnih godina, oblast Carinske unije je na dobrom nivou pripremljenosti, a u delu Finansijskog nadzora, prepoznato je da smo dobro pripremljeni i da je ostvaren dobar napredak u odnosu na prethodni izveštajni period. Takođe, novi strateški okvir za Internu finansijsku kontrolu u javnom sektoru je široko uspostavljen usvajanjem nove Strategije reforme javne uprave i Programa reforme upravljanje javnim finansijama. Prepoznat je i određeni napredak u poglavlju koje se odnosi na finansijske i budžetske odredbe, kao i da se Program ekonomskih reformi dostavlja na vreme, te da su struktura i sadržaj dobro pripremljeni“, rekao je ministar.
On je dodao da je poseban naglasak stavljen i na očuvanje privredne aktivnosti u uslovima pandemije korona virusa.
“Izveštaj je veoma povoljan u domenu ekonomije, gde je prepoznato da smo napravili napredak. Posebno je istaknuto da smo zahvaljujući izuzetnom rastu u periodu pre izbijanja same krize, uspeli da znatno ublažimo posledice pandemije. Podsetiću da smo 2014. godine bili primorani na teške mere fiskalne konsolidacije, a da smo nakon toga imali četiri godine zaredom suficit u budžetu, koji nam je omogućio da reagujemo odgovorno i blagovremeno“, rekao je Mali i istakao da je ponosan na ekonomski uspeh Srbije, jer marljiv rad i posvećenost postaju vidljivi.
Kako on objašnjava, u izveštaju su se posebno osvrnuli na činjenicu da nam je fiskalni prostor napravljen pre pandemije omogućio da obezbedimo značajnu fiskalnu podršku ublažavanjem krize u 2020. i 2021. godini, kao i da značajno povećamo kapitalna ulaganja. Napomenuo je da se sa tom praksom nastavlja i sledeće godine, te da će raspoloživ fiskalni prostor biti opredeljen za nastavak ulaganja u kapitalne investicije i zdravstveni sistem, za povećanje plata u javnom sektoru i penzija, kao i za nastavak poreskog rasterećivanja privrede.
“Pored mera koje smo sproveli, uvećali smo kapitalna ulaganja, jer time, pre svega želimo da unapredimo životni standard građana. Novi auto-putevi, vodovodna, kanalizaciona mreža, fabrike za prečišćavanje vode, donose samo dobro. Pored toga što se na taj način zapošljava srpska građevinska industrija, benefiti su dugoročni. To znači, između ostalog, još više investitora, odnosno još više radnih mesta, širom Srbije. To znači da prestajemo da budemo fokusirani isključivo na veće gradove, posebno na prestonicu. Cilj je da ravnomerno razvijamo našu zemlju i da veoma brzo, do kraja 2025. godine prosečna plata bude oko 900 evra, a penzija oko 430 evra“, naveo je ministar i podsetio da je to predviđeno planom “Srbija 2025“.
Istakao je da je ponosan na očuvana radna mesta, posebno jer je stopa nezaposlenosti, uprkos pandemiji 2020. godine bila smanjena. Rekao je da je prepoznato i da postoji napredak u delu poreskih reformi, kao i prilikom privatizacije državnih banaka, saopšteno je iz Ministarstva finansija.
“Važno je napomenuti da je vidljiva stabilnost bankarskog sektora, kao i da je ocenjeno da je rast pozajmljivanja bio značajan, usled monetarnih olakšica, moratorijuma na kredite i mera za pospešivanje likvidnosti. To je bio samo deo mera kako bismo očuvali i radna mesta i rad naše privrede. Podsetiću da su tri paketa mera podrške prošle i ove godine ukupno vredna oko osam milijardi evra. Prvi put se dogodilo da Srbija ima novca, ali i da Srbija daje, ne samo privredi, već i građanima“, naveo je on i podsetio da od 1. novembra kreće isplata 30 evra svim prijavljenim punoletnim građanima, a da će dodatnih 20 evra pomoći biti uplaćeno u decembru, kao i da penzioneri u februaru ili martu sledeće godine mogu očekivati 20.000 dinara.
Mali je rekao da je uprkos svim merama podrške, uprkos teškoj situaciji koja je izazvala potrese širom sveta, Srbija uspela da sačuva makroekonomsku stabilnost.
Ministar je zaključio da se dobri rezultati ne dešavaju slučajno, već da su rezultat ozbiljnog promišljanja i posvećenosti unapređenju čitave oblasti javnih finansija, a da preporuka otvaranja dva klastera – 3 (konkurentnost i rast) i 4 (zelena agenda i održiva povezanost) dodatno potvrđuju da su sve odluke koje se donose ispravne, dobro pripremljene i usmerene ka kreiranju bolje budućnosti građana Srbije.
