U Kriznom štabu za borbu protiv kovida, pred sedicu zakazanu za sutra, još nije nađeno rešenje kojim merama će da se suzbija širenje infekcije, iako su članovi ovog tela u svakodnevnoj intenzivnoj komunikaciji.
Medicinski deo, kako su u sredu potvrdili lekari, na sednicu dolazi sa istim zahtevom kao i u ponedeljak – potpuno zatvaranje svega, izuzev apoteka, marketa i benzinskih pumpi na minimum sedam dana.
Predstavnici države su u većini i ne podržavaju uvođenje novog “lokdauna”, zbog loših posledica koje bi zatvaranje imalo po ekonomiju.
Kako je potvrđeno, najveći kompromis za koji su oni spremni je da za vikend sve, osim marketa, apoteka i pumpi, bude zatvoreno, a da se od ponedeljka do petka radno vreme skrati do 18 sati.
U medicinskom delu Kriznog štaba, međutim, smatraju da takvo parcijalno rešenje ne može da nas spase od epidemiološke katastrofe u koju klizimo.
Mnogi ne razumeju zašto medicinski deo štaba sada traži tako oštre mere, jer se situacija generalno doživljava kao bolja od one koju smo imali u novembru i decembru, kada je bilo i duplo više inficiranih koronom na dnevnom nivou. Pitanje “zašto tada niste tražili zatvaranje”, koje se postavlja u javnosti, nekoliko puta je ove nedelje “razmenjeno” i u međusobnoj komunikaciji između članova dva dela štaba.
Medicinski deo štaba, koji je za godinu dana borbe sa epidemijom više puta bio preglasan, sada čini se čvršće nego ikad zastupa stav od kojeg neće da odustane.
Za to imaju tri glavna razloga: procenu da je epidemiološka situacija sada zbog cirkulacije novog, britanskog soja korone kompleksnija nego ikad, činjenicu da će masovnije obolevanje da uspori dosad uspešnu masovnu imunizaciju, i opravdanu bojazan da će sa više od 4.000 hospitalizovanih opet morati da se otvaraju bolnice za kovid, a svi ostali pacijenti ostave bez punog obima zdravstvene zaštite.
Za novi britanski soj znalo se da je zarazniji, ali prve studije sad pokazuju i da izaziva težu kliničku sliku. To je za medicinski deo Kriznog štaba dodatni razlog da se najoštrijim merama, pod hitno, preseče lanac prenošenja infekcije. U suprotnom, ubeđeni su lekari, možemo da očekujemo eksploziju zaražavanja.
U sredu je opet registrovano više od 4.000 novih slučajeva infekcije, tačno 4.056 novozaraženih na 16.157 testiranih, a od posledica kovida preminulo je još 16 obolelih.
Ponovo su gužve ispred kovid-ambulanti, a u glavnom gradu je za 24 sata obavljeno 4.200 pregleda, od toga je 2.600 građana prvi put zatražilo lekarsku pomoć zbog simptoma kovida. Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon kaže da trenutna epidemiološka situacija ne može da se ignoriše i da je ona u Beogradu – katastrofalna.
– Imamo dve stvari koje traže visoku aktivnost. Jedna je vakcinacija, a druga je povećana hospitalizacija. Oni ljudi koji se inficiraju ne mogu da budu vakcinisani, a kada je masovno inficiranje, zaustavljate brzinu vakcinacije. Popunjenost kapaciteta u bolnicama je sve veća. Treba shvatiti da smo prešli u non-kovid i da bi to trebalo sačuvati – rekao je Kon.
Procena dr Kona, koju dele i ostali članovi medicinskog dela Kriznog štaba, jeste da ćemo u narednih nedelju do 10 dana imati porast broja zaraženih.
Najefikasniji način da se zaustavi prenošenje zaraze je da se na 21 dan sve zatvori, ali lekari su, baš zbog balansa koji mora da se pravi sa ekonomijom zemlje, tražili da “lokdaun” bude kraći, minimum sedam dana.
– Medicinski deo Kriznog štaba uradio je sve što je mogao. U ovom trenutku su neprihvatljive mere koje su na snazi. Mi smo hteli da za vikend sve bude zatvoreno. Pred nama je ozbiljan period. Svi se zagrcnemo kad treba da pričamo o vanrednom stanju. Svi se sećaju policijskog časa, ali daleko smo od uvođenja takvog stanja. Totalno zaključavanje sa policijskim časom bi najbrže rešilo problem, ali svi znamo da to nije adekvatno – kazao je Kon.
Dan ranije i predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija daleko od uvođenja vanrednog stanja.
