Veoma je poljuljano samopouzdanje ljudi kada izađu iz intenzivnih i poluintenzivnih jedinica, ljudi koji su na neki način bili blizu smrti.
Najviše su pogođeni posledicama koje srećom, u velikoj većini, nisu trajne, kaže Dragana Jovanović, supspecijalista pulmolog i (pulmo)onkolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji.
To se naziva dugotrajni kovid, a u stvari radi se o simptomima koji traju jako dugo, ponavljaju se, i taman čovek kada pomisli da je prezdravio desi se da ponovo otežano diše, oseća bolove u grudima, malaksalost.
Gostujući u Beogradskoj hronici profesorka Jovanović ističe da pacijenti kada izađu iz bolnica imaju težak period kada imaju dosta simptoma, a sa druge strane ne mogu lako da dođu do svog lekara.
Dodaje da postoje mnogi strahovi i predrasude šta im se dešava.
– Dugotrajni kovid se nazivaju simptomi koji traju dugo, ponavljaju se i taman čovek misli da je prezdravio, kad se desi ponovo da oseća bolove u grudima, da otežano diše, da oseća enormnu malaksalost – navodi prof. Jovanović.
Prema istraživanjima britanskih studija, navodi, ti simptomi se mogu osećati i do devet meseci.
– Može trajati i kraće ali što su bili teži bolesnici dokazano je da se među njima nalaze oni koji duže imaju simptome. Najčešći simptomi koji traju su bolovi u grudima, otežano disanje, gubitak čula mirisa i ukusa. To može trajati i šest do osam meseci. Tu su i bolovi u zglobovima mišićima, jedna opšta slabost, zamorljivost i negde od 20 do 25 procenata javlja se depresija – objašnjava profesorka Jovanović.
Ističe da je strah ljudi je opravdan, pogotovo kod osoba koje su preležale težak oblik kovida.
Poručuje da bi teži pacijenti morali da nakon mesec dana da naprave snimak pluća, urade osnovne labaratorijske analize koje obuhvataju i markere bolesti D dimer, Ce-er-pe i da vide svog lekara.
– Za antibiotike nema preporuke posle izlaska iz bolnice ili po završenoj antibiotskoj terapiji i jedino što je važno da uzimaju Ce i De vitamin, aspirin ili ako lekar predloži pravu antikoagulantnu terapiju zato što postoje ljudi koji imaju veliki rizik od tih komplkacija posle preležanog kovida – naglašava profesorka Dragana Jovanović.
Dodaje da je važno da se zna da se u drugoj nedelji javljaju pogoršanja, ako se dešavaju.
Tada je potrebno ispratiti nekoliko uobičajenih smernica i po potrebi se javiti lekaru.
Prvo, potrebno je spratiti broj udaha u minuti. Ako je to 20 i više sigurno je da treba da se jave lekaru.
Profesorka Jovanović savetuje da saturaciju treba pratiti i u miru i pri naporu.
Ne sme da bude velike razlike, ne sme da padne ispod 95, odnosno ako padne da se hitno jave lekaru.
Važno je i da pacijenti da procene koliko im je otežano disanje, da li mogu da se popnu na prvi sprat, da li mogu da rade i kućne poslove.
Postoje gradacije otežanog disanja, ali se svakako treba javiti lekaru, savetuje profesorka Dragana Jovanović.
Izvor: RTS
