Piše: Tanzilja Giljmutdinova
Grad Kobe, prefektura Hjogo, Japan
Mislim da se tokom koronavirusa Japanci ponašaju vrlo smireno. Čak i ne tako, ponašaju se kao da se ništa nije promenilo. Nema panike, besa. Svi redom nose maske. Održavaju distancu tamo gde se može – u redovima, na ulicama itd, u metrou i prevozu je to teže, naravno.
Kada je u aprilu bilo objavljeno vanredno stanje, mnoge prodavnice, kafići i druga mesta tog tipa (bukvalno – mesta za zabavu) su bila zatvorena. Radile su samo prodavnice ishrane i najneophodnije robe. Čula sam da su tada mnogi radnici privatnog sektora izgubili posao. Mislim da je to u velikoj meri bio razlog za povećanje broja samoubistava.
Naročito među mladim ženama. Japanci nisu narod koji će da bude besan na ceo svet, da se malo posvađa i “smiri” situaciju.
Oni sve čuvaju u sebi, a kad je već tako, nastupi momenat kada je čaša puna, što dovodi do nesreće. Ali, ako pogledamo opštu sliku, a ne pojedince, sve je mirno.
Uzimajući u obzir da se po zakonu u Japanu ljudima ne sme ograničavati kretanje, za vreme vanrednog stanja nije bilo naredbe koja bi podrazumevala sedenje kod kuće, nije bilo kazni i drugih sankcija, ukoliko si šetao, viđao se s prijateljima itd. Vlasti su samo mogle da zamole da se to ne radi. A ljudi, većinom, nisu izlazili bez potrebe.
Naravno, bilo je i onih koji su putovali, a na kraju se ispostavilo da su mnogoljudna mesta postala pusta, tiha, ali takvih nije bilo puno. Generalno, može se reći, naravno, da Japanci, poštuju svoje zakone, i pisane i nepisane.
