Zamenik gradonačelnika Goran Vesić položio je danas venac na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se svakog 27. januara u spomen na dan kada je krajem Drugog svetskog rata 1945. godine sovjetska Crvena armija oslobodila Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.
Vence na spomenik položili su i generalni sekretar predsednika Suzana Paunović, u svojstvu izaslanika predsednika Aleksandra Vučića, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, potpredsednik parlamenta Vladimir Orlić, predstavnici Saveza jevrejskih opština, Jevrejske opštine Beograd, Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine, udruženja i diplomatskog kora.
Suzana Paunović je naglasila da je na ovom, kao i na mnogo mesta širom Evrope, u vreme fašističke strahovlade pripdanje veri ili narodima koji su proglašeni za nepodobne bilo dovoljno za najbrutalniju likvidaciju.
– Iz rasističkih i drugih mračnih pobuda organizovan je i sproveden genocid nad Jevrejima, Srbima i Romima. Danas se poklanjamo senima tih nevinih žrtava. Više od šest miliona istočnoevropskih Jevreja ubijani su na najsiroviji način od Aušvica do Jasenovca. Ubistva u Jajincima, na Banjici, Starom sajmištu, niškom Crvenom krstu i u dušegubkama… Sudbina namenjena Srbima i Romima bila je slična jevrejskoj. Ne smemo da zaboravimo da je srpski narod u NDH bio masovno istrebljivan u „fabrikama smrti”. Zato ne smemo dozvoliti da se tako nešto dogodi u budućnosti. Na nama je da nove generacije upoznamo sa razmerama ovih zločina i da se sa njima borimo protiv ekstremizma ma koje vrste – istakla je Paunovićeva.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovane na predrasudama.
