Grad Beograd ušao je u finale takmičenja za nagradu Evropske nedelje mobilnosti za koju je aplicirao tokom 2020. godine u kategoriji „Najbolji plan održive urbane mobilnosti”, a rezultati takmičenja biće poznati 19. aprila. Prema rečima žirija, pristup Beograda održivom planiranju mobilnosti pruža jasnu strategiju za postizanje zajedničke, integrisane i inkluzivne mobilnosti, zajedno sa detaljnim i ambicioznim ciljevima koje treba postići.
– U okviru važeće Strategije razvoja doneli smo odluku da se izradi plan održive urbane mobilnosti, koji je sada prepoznat i od Evropske komisije. Koncept urbane mobilnosti postavljen je kao jedan od strateških ciljeva razvoja. Tada je uspostavljena zelena hijerarhija u kretanju, što znači da su na prvom mestu pešaci, zatim biciklisti, na trećem mestu je javni gradski prevoz, a na poslednjem privatni automobili – rekao je gradonačelnik i dodao da koristi priliku da pohvali ekspertski tim i radnu grupu Grada Beograda koja je radila na ovom dokumentu. Naime, zahvaljujući ovom planu Beograd je rame uz rame sa Grenoblom, koji je izabran za „zelenu prestonicu Evrope 2022. godine”, i sa Bilbaom koji je poznat po posvećenosti modernim i ekološkim vidovima transporta, te ovim planom dokazuje da teži tim ciljevima.
Plan održive urbane mobilnosti je integrisan u Akcioni plan za zeleni grad koji Grad Beograd radi zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Ambiciozno postavljeni planovi sada su realističniji jer je omogućena finansijska podrška za njihovu implementaciju.
– Trenutno u Beogradu postoji oko 100 kilometara biciklističkih staza, a prema Planu održive urbane mobilnosti naš cilj je da do 2030. godine izgradimo ukupno 400 kilometara. U toku pandemije, sve više ljudi se okrenulo pešačenju i biciklizmu jer je to vid prevoza u kojem nemamo kontakt sa drugim ljudima i stoga su manje šanse za zaražavanje. Osim pozitivnog uticaja na kvalitet vazduha, pešačenje i biciklizam utiču pozitivno i na zdravlje ljudi, kako sa aspekta virusa korona tako i kada su u pitanju bolesti kao što su dijabetes ili kardiovaskularne bolesti. Kao lekaru, veoma mi je značajan koncept urbane mobilnosti – objasnio je Radojičić.
Kako je istakao, cilj ovog plana je da 25 odsto kretanja u gradu bude pešačenje, da se biciklistički prevoz sa trenutnih jedan poveća na četiri odsto, da javni gradski prevoz čini 48 odsto kretanja, a da se smanji upotreba automobila sa 24,3 na za 20 odsto u celokupnoj modalnoj raspodeli kretanja.
– Sa društvene tačke gledišta, transport je održiv onda kada je pristupačan, kada postoji mogućnost za alternativni vid prevoza, kada postoji bolja povezanost javnog prevoza, kada postoji infrastruktura za prevoz biciklom ili za kretanje pešaka, a sve u cilju smanjenja saobraćajnih gužvi i veće zaštite ljudi i životne sredine – zaključio je gradonačelnik.
Zoran Radojičić, Beograd, prevoz, ekologija,
