Nova predstava „Kaspar“ Nobelovca Petera Handkea u režiji Miloša Lolića biće izvedena sutra uveče u 19:00 časova na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kako je istakla Upravnica pozorišta Tamara Vučković bilo je dogovora da Handke dođe na premijeru, ali njegova poseta će se desiti neki drugi put kada se steknu svi epidemiološki uslovi za to
Projekat se intenzivno pripremao poslednja tri meseca, a prvo je imao zakazanu premijeru krajem februara, da bi onda iz JDP-a odložili za 12. mart, a kako je podsetila upravnica pozorišta nova predstava dolazi posle godinu dana pauze, nakon što je neposredno pred pandemiju izvedena čuvena drama „Putujuće pozorište Šopalović” Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića (februar 2020) i istakla uspešnu prethodnu saradnju Miloša Lolića sa projektima JDP-a.
„Veoma sam ponosan na ono šta smo napravili, bar po onome šta sam video na generalnoj probi juče, a sam rad na predstavi mi je bio fascinantan, jer sam imao šest izvanrednih glumaca, bez kojih sigurno ne bih stvorio ovu predstavu”, istakao je reditelj Lolić.
U drami igraju – Miodrag Dragičević, Nikola Rakočević, Anđelika Simić, Sanja Marković, Miloš Samolov, dok Radovan Raša Vujović i Petar Benčina igraju u alternaciji.
Uspešni reditelj sa zapaženom karijerom u inostranstvu napomenuo je da je bilo veoma teško realizovati predstavu i veoma iscrpljujuće zbog poštovanja svih mera protiv pandemije, koje naravno su potrebne i oni ih uvek poštuju.
Kaspar je drama čuvenog austrijskog književnika Petera Handkea objavljena 1967. godine, inspirirana legendom sa početka 19. veka o dečaku Kasparu Hauseru, koji je pronađen kao nemušto dete u šumi.
Komad ima temu prisilne socijalizacije, odnosno prikazuje kako se nevino dete uništava nametanjem jezika.
Reditelj je objasnio da je ta legenda obrađena u delima raznih autora, a da je Handkeova drama zapravo najradikalnija verzija, ali istovremeno i najemotivnija od ovog pisca koju je ikada pročitao.
Drama je okarakterisana kao anti-drama, nije klasičan dramski tekst, i reditelj je pohvalio naslovnog, glavnog glumca Miodraga Dragičevića da je izneo celu predstavu na svojim plećima, te da od sada zauvek želi da sarađuje sa njim.
Sa tom konstatacijom se složio i umetnički direktor ove pozorišne kuće Gorčin Stojanović, koji je za glumca izjavio da je učinio pravo “herojsko delo” sa ovom ulogom.
“Divno je bilo na probama gledati kako kolege glumci uživaju u kolegama na sceni.
Sve nekako radi, funkcioniše u ovoj predstavi”, prvi su utisci Stojanovića.
“Peter Handke nije samo “mainstream” evropskog teatra, on odavno predstavlja – “magistralu” evropskog pozorišta. Iako napisana 1967. godine, drama je veoma aktuelna i izuzetno bolna.
Zato je ovo predstava iz ovog vremena, za ovo vreme i ovaj trenutak”, zaključio je umetnički direktor.
“Kaspar” je postigao veliki uspeh svojevrememo i bio je prvi dramski tekst koji je Handkea učinio poznatim, afirmisanim u svetu teatra.
Upravo tog nemuštog junaka igra Dragičević, čija je matična kuča JDP, do nedavno sve traženiji u domaćim TV serijama i filmovima, na šta se on sam i osvrnuo.
“Zahvalan sam što dobijam pozive u JDP-u da tumačim svaki put širok dijapazon likova, uvek su različiti, što nije slučaj sa serijama i filmovima, tu vas nekako stave u kalup i gotovo”, napravio je paralelu glumac sa scenom u odnosu na mali i veliki ekran.
On je otkrio da su tri meseca jako puno radili i održavali “temperaturu” svi u ekipi, i da je na ovom kompleksnom tekstu bilo potrebno da se veoma temeljno radi, od glumaca koji su u tome pomagali, dramaturga, reditelja, svih uključenih u proceš stvaranja.
Glumac smatra da će mu ova glavna uloga zapravo biti odskočna daska za dalju karijeru.
Glumica Sanja Marković je podvukla da je rad na poredstavi bio divan i veoma studiozan, sve su gradili i maštali svaki dan, čak i na poslednjim probama, koliko tekst nudi mogućnosti za igru.
U autorskoj ekipi su još dramaturg Periša Perišić, scenograf Jasmina Holbus, kostimograf Maria Marković Milojev, kompozitor Nevena Glušica i drugi.
Peter Handke je prisutan na srpskoj pozorišnoj sceni odavno, pre svega sa komadom “Psovanje publike” na sceni KPGT-a, dok je u književnosti ostavio traga u svetskim okvirima i mnogi romani su prevedeni za tržište Srbije.
Od drama su mu najpoznatije – “Časovi kada ništa nismo znali jedni o drugima”, “Kas preko Bodenskog jezera”, “Kroz sela”, “Proročanstvo”, “Poziv upomoć”.
Dobitnik je nekoliko važnih nagrada – “Franc Kafka”, “Georg Bihner”, “Tomas Man”, a 2019. je osvojio Nobelovu nagradu za književnost.
Reditelj Miloša Lolića ima uspešnu prethodnu saradnju sa JDP gde je igrana njegova nagrađivana predstava „Sanjari” Roberta Muzila, dugi niz godina na sceni „Otelo” po Vilijamu Šekspiru, „Druga strana” Dejana Dukovskog, a poslednji je bio „Dnevnik o Čarnojeviću” Miloša Crnjanskog (2014).
Izvor: Tanjug
