Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević prisustvovali su danas u Starom dvoru konferenciji povodom Međunarodnog dana starih pod nazivom „Beograd, prijatelj starih, da niko ne ostane sam”.
Vesić je najstarijim sugrađanima čestitao njihov praznik i poručio da Beograd postaje i grad za seniore.
– Kako bi današnji dan bio ono što želimo, a to je da učinimo dodatne pogodnosti za naše najstarije sugrađane, tokom proteklih godinu dana smo u Beogradu sproveli istraživanje o tome kako su najstariji sugrađani zadovoljni uslugama koje primaju od Grada. Bilo da su u pitanju socijalne usluge, dostupnost kulturnih usluga, ali i mogućnost korišćenja domova zdravlja, pijaca i svega što im je neophodno za život. Rezultati tog istraživanja dali su nam pravac u kom ćemo u narednom periodu popravljati naše usluge – naveo je Vesić.
Prema njegovim rečima, istraživanje je pokazalo da 87 odsto ove populacije koristi javni prevoz, kao i ulice, trotoare i parkove. Od tog procenta, 42 odsto njih se izjasnilo da bi želelo više klupa na ulicama.
– Potrebno je da na svakih stotinak metara bude postavljena klupa da bi mogli da se odmore kada odlaze na pijace, do domova zdravlja, tako da će Grad Beograd pokrenuti akciju „Klupe za seniore” koje ćemo postavljati i na trotoarima, a ne samo u parkovima. U planu je i akcija „Parkovi za seniore”. Uredili smo više od 200 parkova i većina je usmerena ka deci, što je i normalno. Istraživanje je pokazalo da većina korisnika nisu deca, već najstariji sugrađani, često sa unucima. Neophodno je da parkove prilagodimo najstarijim sugrađanima i krećemo sa pilot-projektom za dva parka u kojima ćemo uraditi dodatne sadržaje za ovu populaciju – precizirao je Vesić.
Kako je pojasnio, osim tabli za šah, u tim parkovima biće postavljene klupe sa rukohvatima, što je i zahtev najstarijih sugrađana, kao i drugi sadržaji koji im omogućavaju druženje.
– Beograd će u narednom periodu postati i grad za najstarije sugrađane, ima mnogo toga što još možemo da uradimo, ali važno je da počnemo i da svake godine radimo nešto novo – ukazao je Vesić.
Sada je vreme, dodao je Vesić, da razgovaramo i o nasilju nad starijim licima.
– Mi smo kao društvo mnogo toga uložili da se nasilje nad ženama i decom nametne kao tema, te da se to kažnjava. Tako moramo da govorimo i o nasilju nad starijim licima i učinimo sve da i oni budu zaštićeni od nasilja, kojem je, nažalost, nemali broj njih izložen jer su slabi, nemoćni i nemaju mogućnost da se brane. Oni ne znaju ni kome da se obrate kada do toga dođe. To nije samo tema za Grad Beograd već i za ministarstvo i druge ustanove, kao i za medije. Na tome ćemo zajedno raditi u budućnosti – zaključio je Vesić.
Nataša Stanisavljević je čestitala Međunarodni dan starih i navela da u Beogradu živi više od 330.000 građana starijih od 65 godina, a penzionera ima oko 400.000.
– Istraživanje, anketiranje najstarijih lica o tome šta je potrebno da se popravi u Beogradu i sa čime su zadovoljni je rađeno 2018, 2019. i 2020. godine i obuhvatilo je 1.800 ispitanika, od čega je 60 odsto žena i 40 odsto muškaraca. Nama je najvažnije to što je njih 72,4 odsto reklo da je zadovoljno uslugama socijalne zaštite i njihovom dostupnošću. Kada su u pitanju usluge zdravstvene zaštite, 72,2 odsto njih je izjavilo da je zadovoljno, a kada je reč o poštovanju zajednice u kojoj žive, 76 odsto starijih lica smatra da ih zajednica u kojoj žive poštuje. Njih 87 odsto koristi usluge javnog prevoza ili svakodnevno izlazi u grad – objasnila je sekretarka Stanisavljević.
Na osnovu ovih parametara, dodala je ona, u oktobru ćemo pokrenuti aktivnosti koje se tiču unapređenja položaja starijih u Beogradu.
– Krenućemo sa otvaranjem punktova za pomoć u kući u preostale tri gradske opštine, gde trenutno nema ove usluge, a to su Surčin, Barajevo i Grocka. Tako će do kraja godine svi stariji sugrađani u Beogradu imati mogućnost korišćenja ove usluge. Sledeće godine počinju aktivnosti koje se odnose na izgradnju novog dnevnog boravka za starije sugrađane koji boluju od demencije. Procena je da oko 20.000 lica u Beogradu pati od nekog oblika demencije kao posledice Alchajmerove bolesti. Očekuje nas i otvaranje novih klubova za najstarije sugrađane, do kraja godine biće otvorena dva kompletno renovirana kluba, u Sopotu i Grockoj – pojasnila je Nataša Stanisavljević.
Mirjana Deklejeva, predsednica Saveta Gerontološke ustanove „Bežanijska kosa”, rekla je da su usluge koje Grad Beograd nudi starijim osobama izvanredne, te da postoji socijalni program za stare kojim je obuhvaćeno zdravstvo, socijala i drugo.
– Imamo sve što nam je potrebno. U vreme pandemije sve dobro funkcioniše, zvali su nas telefonom, pitali šta treba i osetili smo se bezbedno. Po savetu lekara, mi stariji smo se vakcinisali kako bismo zaštitili svoje i zdravlje drugih sugrađana. U našim klubovima se realizuju razna druženja, zabave, izleti, aktivnosti poput pevanja, slikanja – poručila je Mirjana Deklejeva.
Konferenciji su, osim penzionera iz klubova za stare Beograda, prisustvovali i predstavnici Gerontološkog centra Beograd, Gradskog centra za socijalni rad, Crvenog krsta, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd – Kancelarije za zdravlje starih i predstavnici Centra za istraživanje i razvoj IDEAS.
