Stanovnici prestonice sećaće se godine za nama, kao i ceo svet sa traumama, ali i po borbi koja se protiv nje vodila, po tome da se uprkos svemu radilo i gradilo.
Pamtiće je po policijskom času, zatvorenim kafićima tržnim centrima, obustavi javnog gradskog prevoza…ali i novim bolnicama za lečenje obolelih od korone koje su nikle na Karavurbi i Batajnici, po završenom velelepnom mozaiku u Hramu Svetog Save, postavljanja skulpture Stefanu Nemanji.
Tokom borbe sa pandemijom mnoge zdravstvene ustanove prešle su u kovid sistem, a zbog nedostatka kapaciteta i sve većeg broja inficiranih, pojedini objekti pretvarani su u privremene kovid bolnice, pa su se tako zaraženi lečili na Beogradskom sajmu i u “Štark” areni, koja se i sada koristi u te svrhe.
Otvarani si kol-centara za pomoć starijima, organizovana akcija podele paketa sa osnovnim životnim namirnicama za 173. 000 beogradskih penzionera koje su u “Štark” areni pakovali volonteri.
U neočekivano teškoj godini pokazali smo solidarnost i prema drugima, pa je tako Beograd prvi grad na svetu koji je organizovao koncert podrške kineskom gradu Vuhanu, gde je potvrđen prvi slučaj zaraze virusom korona, a koncert je održan 22. februara na Kalemegdanskom platou, kada su nastupili Slobadan Trkulja i grupa Balkanopolis.
U julu su Beograd potresle demonstarcije pred Skupštinom Srbije usmerene protiv vlasti i najavljenih mera u borbi protiv korona virusa, pa će se pamtiti ružne slike sukoba agresivnih demonstranata sa policijom, ali i napada na novinare.
Ali u prestonici se istovremeno rizgrađen je novi deo bolnice na Karaburmi kapaciteta je 60 mesta, namenjen je za lečenje srednjih i težih slučajeva obolelih od Kovida 19, na radovima je bilo angažovano oko 200 ljudi dnevno.
Kovid bolnica u Batajnici,otvorena je 4. decembra kade je primila i prve pacijente,zgradili za četiri meseca, raspolaže sa 930 mesta i to 680 poluintenzivne i 250 intenzivne nege, kao i devet velikih odeljenja sa po 30-40 kreveta.
U Beogradu su nikla i dva tržna centra – jedan u okviru Beograda na vodi veličine 300.000 kvadratnih metara i drugi na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis Irbijeve koji se prostire na više od 130.000 kvadarta.
Otvorena je nova škola u naselju Leštane, pasarela koja spaja Beogradsku tvrđavu i Savski kej, završeno uređenje savskog šetališta od Beton hale do Brankovog mosta, ali i uveden novi sistem elektronske kontrole nepropisnog i propisnog parkiranja – “Oko sokolovo”.
Posebnu pažnju javnosti izazvao je spomenik Stefanu Nemanji, visine 23 metra, koji je u delovima dopreman iz Moskve, odnosno ateljea autora, ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova.
Spomenik je 25. decembra zvanično predat Gradu Beogradu i građanima, a svečano će biti otkriven 27. januara na Savskom trgu, čija je rekonstrukcija u toku.
Nakon dva neuspela pokušaja prodaje, Sava centar je za 17,5 miliona evra kupila kompanija Delta Holding, a novog vlasnika dobio je i deo Beograđanke jer je Grad Beograd svoj deo tog simbola prestonice, nešto više od 19.000 kvadrata, prodao kompaniji “Marera properties”.
Godinu koju ispraćamo obeležio je i završetak radova na mozaiku u Hramu Svetog Save, površine oko 15. 000 kvadratnih metara, u čiji se velelepni izgled uverio i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov tokom posete Beogradu u decembru.
Okončani su i radovi na rekonstrukciji spomenika “Pobednik” koji je sa postamenta na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave, prvi put posle više od devet decenija, 2019. godine odnet na restauraciju u Smederevo, odakle je vraćen u februaru 2020.
Nažalost, zbog pandemije Beogradski maraton nije održan na tradicionalan način već je prvi put imao virtuelno izdanje, ali je realizovana međunarodna trka Beograd-Banjaluka koja je okupila više od 100 biciklista.
Mnogi će se sećati i humanitarnog teniskog turnira ”Adria Tour“, koji je organizovao najbolji teniser sveta Novak Ðoković, ali i mnogih drugih događaja manjih i većih, a pre svega herova ove pandemije – naših zdravstvenih radnika.
Izvor: Tanjug
